Многе државе тренутно се боре да ојачају свој утицај у Африци, привучене њеним природним ресурсима, растућим тржиштима и стратешким значајем. Континент представља могућности за економске користи, приступ основним сировинама и повећану трговину. Штавише, успостављање стратешког партнерства са земљама у региону нуди геополитичку полугу, војно присуство и подршку на глобалној сцени, пише за РТ интернешенел Ален Лолајев, гостујући истраживач Лабораторије за политичку географију и савремену геополитику московске Високе школе економије.
Русија и Кина активно учвршћују своје позиције у Африци представљањем алтернативних модела сарадње који одступају од западних норми и пракси. Украјина, такође, покушава да повећа свој отисак на континенту, са плановима да отвори 20 амбасада у Африци до краја 2024. како би ојачала своје политичке и економске везе.
Од фебруара 2022, недавно смењени украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је четири пута посетио афричке земље, одражавајући растуће интересовање Кијева за регион и његове напоре да се супротстави утицају Москве, наводи Лолајев.
Међутим, чини се да ова стратегија посустаје. Уместо да гради партнерство, Украјина ризикује да буде перципирана као земља повезана са хаосом и деструктивним силама, чак и да помаже терористичким организацијама да нанесу штету Русији.
Овај дипломатски неуспех је јасно наглашен затегнутим односима Украјине након подршке терористима у Малију.
То је изазвало дипломатску кризу, што је резултирало прекидом веза Малија и Нигера са Украјином, док је Сенегал позвао украјинског амбасадора ради разјашњења. Економска заједница западноафричких држава (ЕКОВАС) заузела је чврст став против спољног мешања, наневши значајан ударац репутацији Украјине. Буркина Фасо је, иако није повлачила званичне потезе, преко свог амбасадора у Русији наговестила да "практично нема дипломатске односе са Украјином".
У светлу серије државних удара у западној Африци у последње четири године, Русија се поставља као противтежа западном утицају, брзо попуњавајући празнину коју су оставили Француска и њени савезници.
Од избијања сукоба између Русије и Украјине 2022. године, многе афричке земље заузеле су неутралан став, одлучивши да се не упуштају у оно што виде као конфронтацију између Сједињених Држава и Русије. Међутим, учешће Украјине у сукобима широм афричког континента изазива забринутост да би ове земље могле постепено да буду увучене у глобална непријатељства на сопственом тлу.
Одговор афричких нација у вези са подршком Украјине терористима у Сахелу подвукао је неуспех Кијева да добије подршку за своју агенду међу земљама Глобалног југа, што је реалност истакнута током швајцарског самита против Русије који су организовали Украјина и њени западни савезници.
Тада је само 11 афричких земаља потписало документ, што указује на широку подршку руској позицији широм континента. Значајно је да је неколико "не-западних" земаља, укључујући Саудијску Арабију, Индију, Јужну Африку, Тајланд, Индонезију, Мексико, Бразил и Уједињене Арапске Емирате, одбило да подржи коначан коминике.
Упркос каснијим покушајима Украјине да "испегла" ситуацију, негативна перцепција улоге Кијева у терористичком нападу у Малију и другим земљама Сахела поткопава њен положај у Африци. У међувремену, Русија јача свој утицај нудећи алтернативна партнерства у борби против тероризма у региону.
Како односи између Русије и западних земаља постају све затегнутији, Африка се појављује као кључна област подршке. Кијев растуће присуство Русије на континенту види као претњу и покушава да привуче афричке земље на своју страну. Ипак, у овој конкуренцији за спољну подршку, застоји Украјине се претварају у добитке за Русију, закључује Лолајев.