Демократија на француски начин: Макрон одабрао премијера који није учествовао на изборима

Председник Француске Емануел Макрон именовао је Мишела Барнијеа за новог премијера земље, наводи се у саопштењу француског Председништва.

Седамдесеттрогодишњи Барније предводио је преговоре Европске уније са Великом Британијом о њеном изласку из блока од 2016. до 2021. Пре тога, он је четири пута био министар у француској влади између 1993. и 2009, док је у два наврата обављао функције у европској комисији.

Барније је члан умерено десне партије Републиканци, која је изборима освојила свега четрдесетак од 577 посланичких места, односно око 6,5 одсто гласова у првом кругу. Барније није активно учествовао на самим изборима.

Последњих дана се спекулисало да ми Макрон на место премијера могао да именује Бернара Казневуа, социјалисту који је ту функцију већ обављао од децембра 2016. до маја 2017, или Гзавијеа Бертрана, републиканца и председника савета региона О де Франс.

Према писању "Политика", Макрон се ипак одлучио за Барнијеа зато што је реч о искусном политичару који би могао да добије подршку умерених партија, али који у исто време због својих година неће бити претендовати на место председника.

Тај портал наводи и да би Национално окупљање (РН) Марин ле Пен "макар краткорочно" могло да се уздржи од гласања против његове владе, што би Барнијеу дало одређени маневарски простор. Међутим, РН би тако постао "тас на ваги" сваке следеће владе, додаје "Политико".

Посланик РН-а Жан-Филип Танги Барнијеа је описао као "фосил који је окаменила политика" и који "није забележио ништа осим неуспеха, чак ни на европској сцени". Он, међутим, није открио да ли ће његова странка аутоматски подржати захтев за изгласавање неповерења његовој новој влади.

Председавајући РН-а Жордан Бардела је саопштио да је та партија "примила к знању" именовање Барније, а да ће одлуке о даљим акцијама открити када буду чули његове предлоге.

Барније је након напуштања места европског преговарача почео да заступа донекле евроскептичне ставове, а 2021. је рекао да би Француска требало да има "правни суверенитет" и да не би требало да буде обавезана одлукама Суда правде ЕУ и Европског суда за људска права.

Француска влада је у техничком мандату већ пуна два месеца, с обзиром да ниједна политичка опција није освојила већину у Доњем дому Парламента на изборима одржаним крајем јуна и почетком јула.

Левичарска коалиција Нови народни фронт (НПФ) освојила је највише посланичких места, али не и довољно за формирање стабилне већине. Они су предложили државну чиновницу Лусти Касте за место премијера, али је Макрон одбио да је именује због њених веза са партијом Непокорена Француска Жан-Лика Меланшона.

Макронови центристи одбијају да сарађују са Меланшоном због његових "радикалних ставова", а из истог разлога су одбацили могућност сарадње и са Националним окупљањем. француски председник је у више наврата позвао на формирање "републиканске већине, коју би чиниле партије центра и умерене левице и деснице.

Из Непокорене Француске су запретили да ће започети поступак опозива актуелног председника, ако он не буде испоштовао изборну вољу грађана.