Након што jе оснивач Телеграма Павел Дуров приведен на париском аеродрому Бурже 24. августа, његова платформа се налази у центру пажње jавности широм света.
Дуров jе осумњичен је за "десет кривичних дела, укључујући и саучесништво у управљању онлајн платформом у циљу обављања незаконитих трансакција организоване групе" и прети му десет година затвора. Међутим оно што наjвише занима многе jе да ли ће се променити приватност платформе и да ли ће Телеграм доживети судбину Феjсбука?
Отворени код и затворени четови
Кључна обележја Телеграма укључују шифровање енд-то-енд комуникације, слање порука које се саме бришу након одређеног времена, подршку за групне четове и канале, отворену АПИ платформу која омогућава развој додатних функција и интеграција као и анонимне затворене канале и четове. Дуров је Телеграм понудио као отворени код, док се сервери апликације налазе широм света.
Управо су затворени (приватни) канали и четови били на мети Француске jер се најчешће закон крши управо на њима, док модерациjа за њих не постоjи. И то jе наравно добра страна за слободу говора, али тамна страна те функциjе су управо противзаконита деловања.
Дуров jе доста пута истицао да Телеграм има представника у Европској унији који прима пријаве у вези са коришћењем Телеграма у ЕУ и да је одавно лично помагао у стварању директне линије између Телеграма и Париза за борбу против тероризма у тој земљи.
Оно што jе задивило многе jе чињеница да је ухапшен и оптужен Дурова, а не сам сервис, што jе нагласио и оснивач платформе.
"Коришћење закона усвојених у време пре постојања паметних телефона за кривично гоњење генералног директора (онлајн сервиса) за злочине које су починила трећа лица на платформи којом он управља је погрешан приступ", оценио је бизнисмен.
Раj за анархију?
Анонимност на интернету практично не постоjи и то jе чињеница. Међутим Телеграм jе успео да своjим корисницима да максималну слободу у изражавању мишљења што се очигледно не допада државама попут Француске коjе воде "информациони рат" и са платформом "Х" Илона Маска због (одсуства) њима потребне цензуре. Шта тек рећи за Телеграм.
Дуров jе одбацио тврдње да је Телеграм "рај за анархију" и додао да администрација ове платформе свакодневно брише милионе опасних објава и канала.
"Потпуно су неистините тврдње у појединим медијима да је Телеграм некакав анархични рај. Сваки дан уклањамо милионе штетних постова и канала. Дневно објављујемо извештаје о транспарентности. Имамо директне телефонске линије са невладиним организацијама како бисмо брже обрадили хитне захтеве", истакао је Дуров.
Своjевремено jе Телеграм био забрањен у Русији и Ирану, имао проблема у Бразилу, али ниjедна од тих земаља ниjе гонила Дурова лично, већ су све земље покушавале да се договоре са администрацијом платформе како би нашли заjедничка "правила игре".
"Изгледа да је Павел Дуров исувише споро, а можда и уопште није, слушао западњачке савете", изjавио је шеф руског Министарства спољних послова Русије Сергеj Лавров у разговору са студентима Московског државног института за међународне односе.
Притварање и притисак се не односе само на њега, и оснивач Мете Марк Закерберг је био позван у Сенат и пристао је да сарађује, како је и сам признао, подсетио је Лавров.
Дуров jе изjавио да jе Телеграм спреман да напусти земље у којима не може да нађе заједнички језик са онима који регулишу интернет простор.
"Успостављање праве равнотеже између приватности и безбедности није лако. Морате да ускладите законе о приватности са захтевима за спровођење закона, а локалне законе са законима ЕУ", наставио је Дуров.
Телеграм може да напусти одређену државу али свака забрана може веома лако да се заобиђе, почев од инсталирања ВПН сервиса до уграђеног ВПН-а у апликацију са аутоматском променом сервера.
Шта ће бити са политиком приватности?
Телеграм од оснивања одбија да преда кључеве за кодирање, и баш због тога је био блокиран у Русији и Ирану. Према речима Дурова, мисија Телеграма је да "доноси добро и штити основна људска права, посебно тамо где се та права крше".
Управо су кључеви оно што тражи званични Париз док су остала кривична дела само прикриће. То jе потврдио и заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.
"Једном сам га позвао на састанак још 2015. или 2016. године и рекао сам му: видите да све што радите може бити несигурно за државу. Терористи могу то да искористе. Пре или касниjе ћете морати да предате кључеве за шифровање, на шта jе он рекао: 'Никада то нећу учинити'. Мислим да он стварно веруjе у то", рекао jе Медведев.
Портал "Теккранч" је узбуркао jавност, написавши да ће Телеграм почети да модерира приватне четове након што је Дуров приведен у Француској. Наводи се да jе Телеграм са своје странице са честим питањима уклонио информацију да су приватни четови заштићени од захтева за модерирањем. Поред тога, на страници са честим питањима, Телеграм је дао имејл адресу на коју можете послати захтев модераторима да уклоне садржај тако што ћете приложити линк. Истовремено, портал напомиње да платформа није јавно објавила промене своје политике модерирања.
На то jе скренуо пажњу и власник платформе Икс Илон Маск, коjи jе "измене" прокоментарисао jедном речjу: "Занимљиво".
Међутим, информација да ће Телеграм почети да модерира приватне четове (за сада) није тачна. Многи медији су написали да је обрисани ред наводно прешао у други одељак – са ауторским правима. Али jе он увек тамо и био, а информација о модерирању je нестала из одељка о нелегалном садржају што се види и на скриншотовима. Први је из 2016, други је данашњи.
У међувремену, након објављивања вести о промени политике приватности, огласио се и званични налог Телеграма.
"Увек можете да пријавите поруке из било које групе модераторима, делује као цинкарење. Приватна ћаскања су и даље приватна – иако увек можете да пријавите ново долазно ћаскање модераторима користећи 'блокирај > пријави'. Свако може да провери наш код и види да нема промена. Промена честих питања је учинила јаснијим како да се пријаве ствари, укључујући и преко ДСА", наводи се у поруци.
Павел Дуров jе под огромним притиском због превелике тежње ка слободи говора и мишљења, што се очигледно не допада одређеним политичарима па и државама, коjе чине све како би Телеграм поновио судбину Феjсбука и Вотсапа, коjи отворено сарађују са владом САД и деле сваку информацију. Телеграм има преко 950 милиона "живих" корисника. То jе платформа на коjоj скоро нема цензуре и то jе оно што некима смета у информационом рату са Русиjом, односно нормалношћу.