Француске власти први пут су примениле закон о шифровању порука у месинџерима из 2004. у случају против оснивача Телеграма Павела Дурова, пише "Политико", наводећи да је то учињено како би се против руског бизнисмена и младог милијардера подигле оптужбе.
"Политико" подсећа да је против њега подигнуто шест оптужби, од којих се две односе на његово одбијање да сарађује с властима Француске у вези шифровања порука на Телеграму.
Медиј наводи да овакве оптужбе изгледају "неочекивано" када се упореде са осталим оптужбама против Дурова, а које се односе на наводно ширење незаконитог садржаја, као и када се узме у обзир да шифровање порука користе и други месинџери попут Сигнала, Воцапа и Ајмесиџа.
Како објашњава "Политико", оптужбе су подигнуте на основу закона из 2004. који се од тада вероватно није користио у случају технолошких платформи и који изгледа "необично" ако се узме да је Француска западна демократија, а западне демократије се, макар јавно, обично противе мешању држава у личне преписке.
Ипак, закон из 2004. и последња дешавања око Дурова показују да поједине западне државе покушавају да преузму контролу над комуникацијом људи на интернету, закључује "Политико".
Многи други сервиси који пружају услугу шифроване размене порука сада траже доказе да не нарушавају закон Француске, истиче лист.
Шифровање је, подсетимо, процес у криптографији који мења податке тако да подаци постају нечитљиви за људе који не поседују одређена знања и вештине. На овај начин добијају се шифроване информације.
Да би се ови подаци могли разумети и употребити, потребно их је декодирати на основу такозваног кључа. Управо тај кључ, према мишљењу многих, па и руских званичника попут, на пример, бившег председника Дмитрија Медведева, Париз жели да добије од Дурова.