Европска комисија је, у вези са првим обраћањем саопштењем оснивача Телеграма Павела Дурова након његовог хапшења, истакла да случај против њега у Француској није повезан са Законом о дигиталним услугама ЕУ.
"Инсистирамо на томе да се прави разлика између поступака у кривичним предметима у Француској и примене Закона о дигиталним услугама ЕУ. Нећемо давати никакве коментаре", рекао је портпарол ЕК Ерик Мамер на конференцији за новинаре у Бриселу.
Подсетимо, Павел Дуров је у првој поруци на свом Телеграм каналу након хапшења у Француској, оценио је тврдње да је Телеграм "анархистички рај" апсолутно нетачним и рекао да тим месинџера сваки дан брише милионе штетних постова и канала.
Како је приметио, одржавање равнотеже између обезбеђивања приватности и безбедности није лак задатак.
Према његовим речима, Телеграм је спреман да напусти земље у којима не може да нађе заједнички језик са онима који регулишу интернет простор.
Раније је Европска комисија, која је пре извесног времена значајно пооштрила контролу над друштвеним мрежама и глобалним медијским платформама у ЕУ усвајањем такозваног Закона о дигиталним услугама, за РИА Новости саопштила да је притвор оснивачу Телеграма Павлу Дурову спроведен у у складу са националним законодавством Француске, будући да се закон који је на снази у ЕУ о дигиталним услугама не може користити за хапшења и кривично гоњење.
Такође су навели да тренутно не сматрају Телеграм веома великом платформом у ЕУ (45 милиона или више активних претплатника) и да надгледање усклађености платформе са европским законима лежи на државама чланицама ЕУ, као и на белгијском регулатору, коме је поверено овакво праћење на паневропском нивоу.
Белгијски институт за поштанске услуге и телекомуникације (ИБПТ), који има задатак да надгледа рад месинџера Телеграм на нивоу целе Европске уније, заузврат је за РИА Новости саопштио да нема никакве везе са притварањем Павела Дурова, као и да није добио никакве информације о овом питању, нити је сарађивао са француским властима.
Закон о дигиталним услугама ступио је на снагу у Европској унији 25. августа. У складу са овим прописима, потребне су дигиталне платформе за сузбијање дезинформација, као и појава као што су расизам, трговина дрогом, шверц и продаја фалсификованих производа. Од платформи се тражило да објасне рад својих алгоритама, дају препоруке и понуде алтернативе.