Европско јеврејско удружење заинтересовало се за вилу шефа нацистичке пропаганде Јозефа Гебелса, која је зарасла у коров јер нико није хтео да је узне чак ни бесплатно.
Ова организација жели да купи имање и претвори га у едукативни центар о томе како је пропаганда довела до Холокауст.
Желе да се позабаве и актуелном пропагандом у ери "растуће мржње и антисемитизма, каже за Јуроњуз рабин Менахим Марголин.
"Поново ћемо се наћи у ситуацији да ће, не само у Немачкој, него и у другим земљама Европе, бити званично демократски изабране владе, а људи који ће бити изабрани, биће они који мрзе Јевреје, који мрзе оне који су другачији од њих", рекао је рабин Марголин.
Грађевина је толико пропала, да није безбедно да људи улазе унутра, тако да су потребна значајнија улагања, како би била претворена у функционалан простор за учење.
Из Европске јеврејске организације кажу да ће уложити део средстава, али желе и учешће власти. Ипак, влада није сигурна да то може да приушти.
"Пројекат Европске јеврејске организације је дефинитивно вредан, али је проблем финансирање", рекао је за Јуроњуз Сенатор финансија у Берлину Штефан Еверс.
Иако постоје и друге озбиљне понуде за ту грађевину, не долази у обзир да доспе у руке људима који би могли да је злоупотребе, додаје Еверс, убрајајући у ту групу екстремисте, који би могли да је преузму у идеолошке сврхе.
Вила се иначе налази у близини Берлина у држави Бранденбург, у којој ће се за само неколико недеља одржати избори.
Вила је изграђена 1939. у шумовитом крајолику око 40 километара северно од Берлина.
Служећи му као викендица ван Берлина, Гебелс је у вилу често позивао госте – друге нацистичке челнике, уметнике и глумце, а користио ју је и као "љубавно гнездо" за ванбрачне афере.
Кућа има остатке подземног бункера, биоскоп и још нетакнуту богато украшену банкет салу, са камином, таваницом од храстовине и француским прозорима који пружају приступ великој тераси.
После рата, имање од 17 хектара кратко је коришћено као болница, а онда га је преузео подмладак Комунистичке партије Источне Немачке, па је саграђен центар за тренирање као и објекти за спавање.
Са уједињењем две Немачке 1990. године, локалитет је поново потпао под власништво Берлина.