Свет
Ничија није до зоре горела: ЕК упозорава да ЕУ може нестати
Последњи извештај Европске комисије открива да се Унија суочава с великим економским проблемима, будући да је изгубила свог главног снабдевача енергентима - Русију, али и због велике зависности од спољних увозника, као и чињенице да САД пажњу све више преусмеравају на Кину
Европска унија данас се суочава с фундаменталним проблемима попут недостатка ресурса и велике зависности од спољних увозника, цене гаса такође су четири до пет пута веће него у САД, док је струја и до два, три пута скупља него у Сједињеним Америчким Државама, наводи се у последњем извештају Европске комисије. Комисија даље упозорава да, због свих економских проблема са којима се суочава, Европска унија може престати да постоји због чега Брисел мора да убрза свој економски раст и још једном размотри своје амбиције.
Европска комисија истиче да је Унија изгубила своју предност због одустајања од руских енергената, али и због тога што САД губе интересовање за ЕУ, и своју пажњу преусмеравају на Кину и ситуацију у Азијско-пацифичком региону и савезе попут АУКУС-а (трилатералног безбедносног пакта између Аустралије, Велике Британије и Сједињених Држава).
Сједињене Америчке Државе више не желе да буду "безбедносни кишобран" за Европу и да "испуњавају (њене) захтеве који се тичу одбране и безбедности", наводи се у документу. "Ову празнину Европа треба да попуни самостално", истиче Европска комисија, уз податак да то значи да би Унија током наредних десет година требало да издвоји додатне инвестиције на одбрану од око 500 милијарди евра.
Истиче се и да Унија данас не може сама себе да заштити, али и да Брисел за сада није спреман да вишеструко повећа инвестиције у сопствену одбрану, па чак ни да издвоји два одсто БДП-а за одбрану као што то захтева НАТО. Комисија открива да данас само десет од 27 чланица издваја два одсто свог БДП-а за одбрану.
Европска комисија признаје и да Унија "не подржава сопствене одбрамбене компаније", те наводи да је током протекле две године 78 одсто купљене војне технике добијено из иностранства, и то пре свега из САД.
У извештају који је написао бивши премијер Италије и бивши шеф ЕЦБ Марио Драги наводи се и да се Европска унија данас суочава с великом зависношћу од ресурса које добија из иностранства, па и у области "критички важних сировина и напредних технологија". Око 40 одсто њих Унија данас добија од малог броја снабдевача и такву зависност она неће моћи да превазиђе у средњорочној перспективи, закључује Драги.
Комисија додаје и да амбициозни планови о декарбонизацији Европе, иако могу довести до нових могућности, могу ометати економски раст и конкурентност Европе.
"Економски раст Европе успорава се од почетка века, продуктивност опада, а према различитим показатељима, расте и јаз у БДП-у и личним примањима између САД и ЕУ. Безбедносни кишобран САД (под којим је Унија дуго била) учинио је да одбрамбени буџет може да се користи за друге приоритете. У свету у којем је владала стабилна геополитика, нисмо имали разлога да бринемо о све већој зависности од земаља за које смо очекивали да ће остати наши партнери", закључује Европска комисија и додаје да су конкуренција с Кином и све веће интересовање Вашингтона за Азијско-пацифички регион довели до проблема у европској економији.
