Свет

Драгијев извештај о конкурентности: "Немогућ план", да ли је ЕУ осуђена на "спору агонију"?

Разлога за невоље ЕУ има много, лоше осмишљена финансијска тржишта, прескупа енергија, истраживање и развој насумично подељени међу различитим земљама, а решења је мало: нека се чине превише компликованим, а нека неостваривим, пише "Политико"
Драгијев извештај о конкурентности: "Немогућ план", да ли је ЕУ осуђена на "спору агонију"?© Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia

Предвиђања Марија Драгија за Европу су суморна, а што је још горе, иако зна како да то побољша, вероватно не може, пише "Политико" анализирајући јуче представљени извештај италијанског политичара о поновном покретању економије ЕУ и обуздавању америчке и кинеске доминације.

"Бићемо друштво које се у суштини смањује", рекао је бивши шеф Европске централне банке у Бриселу у понедељак док је представљао своје идеје.

Прошле недеље је био његов 77. рођендан и можда су те прославе одиграле улогу у суморној аналогији, додаје се у тексту.

"Ову торту која постаје све мања ― делимо са све мањим бројем људи", запазио је он.

"Раст се успорава у Европи већ дуже време, али ми смо то игнорисали... Сада то више не можемо да игноришемо. Сада су се услови променили", навео је Драги. "Ситуација је забрињавајућа."

Стручњаци се слажу са његовом дијагнозом да Европа клизи у економску дивљину, али шта учинити у вези с тим је тежи део.

Јасно је да ЕУ има велики проблем са продуктивношћу јер њени радници генеришу мање производње по сату од оних у Сједињеним Америчким Државама.

Разлога за невоље Европе вероватно има онолико колико је Драги имао рођенданских свећица: ЕУ ометају лоше осмишљена финансијска тржишта, енергенти су прескупи, истраживање и развој су насумични и подељени међу много различитих земаља, њена све сукобљенија политика чини договор о било чему фрустрирајућим и болним (и тешко остваривим).

Укратко, Европа је мање од збира својих делова, што је приказано у извештају о протекле две деценије, који је Драги представио у понедељак.

"Водеће фирме у истраживању и инвестиционој потрошњи су исте оне које смо имали пре 20 година – произвођачи аутомобила. Сједињене Државе су биле исте, аутомобили и фармација, пре 20 година. Сада је све дигитално", рекао је он.

Кина не само да сустиже Европу, већ је у областима као што је индустрија електричних возила чак и превазилази. 

Драгијева визија о томе како реаговати, фокусирана на чисту енергију, високу технологију и отпорност, је амбициозна. Предлози обухватају реформу енергетског тржишта, лабавија правила о спајању компанија, па чак и промене у процесу законодавних консултација. 

Он жели да иза пројекта стави озбиљну финансијску моћ: додатних 800 милијарди евра годишње у приватним и јавним инвестицијама, до пет одсто БДП-а, што би био невиђени скок у потрошњи и далеко више од један до два процента БДП-а ЕУ за Маршалов план обнове Европе после Другог светског рата. 

Или ћемо то урадити или нас чека спора агонија, упозорио је Драги.

Међутим, магични штапић који би то учинио могућим не постоји, а процес доношења закона у ЕУ је гломазан, спор и на сваком кораку га кочи неслагање мањине.

Нигде проблеми нису израженији него када су у питању финансије.

Драги жели више заједничког задуживања. ЕУ га је увела на ограничен начин током пандемије ковида 19 како би помогла економски опоравак чланица. Али чини се да понављање таквог поступка блокира група земаља, попут Немачке и Холандије, које имају низак ниво дуга и не желе да подрже своје задуженије суседе.

Прошло је мање од три сата након што је Драги завршио своје излагање, а немачки министар финансија Кристијан Линднер је већ саопштио да "Немачка неће пристати" на заједничко задуживање. Толико о томе.

Више "сопствених ресурса", како Брисел говори о порезима на нивоу ЕУ, захтева да свака земља пристане на њих пре него што буду уведени. А то изгледа готово немогуће у овом политичком пејзажу.

Други извори готовине, као што је коришћење фондова ЕУ издвојених за помоћ мање развијеним европским земљама, наилазе на сличне политичке проблеме.

У свом извештају, Драги је био освежавајуће директан, чак и отворен, али дијагноза је први корак и није гаранција да ћете пронаћи лек, наводи "Политико".

Пропадање континента није унапред предодређено. И раније се Европа враћала на своје ноге, као што је случај са економским чудом које је уследило после два светска рата.

Али једна је ствар преживети кризу. Споро кључање је другачије. Раст спорији за један процентни поен скоро је неприметан током годину дана, али током деценије или две постаје непремостив јаз.

У међувремену, торта постаје све мања.

image