Свет
Обележава се 23. годишњица терористичких напада 9/11: Дан који је заувек променио САД
Погинуло је укупно 2.996 лица, укључујући и терористе Ал Каиде, њих укупно 19
У терористичким нападима који су се догодили 11. септембра 2001. године у Њујорку и Вашингтону, најразорнијим које историја познаје, у организацији екстремне исламистичке групе Ал Каида, Осаме бин Ладена, живот је изгубило готово 3.000 особа.
Тог дана пре 23. године, два путничка авиона у размаку од 16 минута ударила су у куле Светског трговинског центра у Њујорку, једног од симбола тог града.
Претходно истог јутра, припадници терористичке организације Ал Каида отели су четири путничка авиона, комерцијалне летелице, које су потом усмерили на важне објекте, са несумњивом идејом да изведу што разорније нападе на водеће симболе САД.
Први удар догодио се у 8.46, у Северни торањ комплекса Светског трговинског центра. Био је то авион "Американ Ерлајнса", лет број 11.
Други удар догодио се шеснаест или седамнаест минута потом, у 9.03, у Јужни торањ Трговинског центра. Био је то авион на лету 175, исте компаније.
Обе куле Светског трговинског центра, које су имале по 110 спратова, су се по ударима срушиле у року од сат и четрдесет минута. Уништене су притом или оштећене и околне грађевине.
Убрзо после напада у Њујорку, догодио се напад и у Вашингтону.
Нападнута је зграда Пентагона у који је ударио трећи авион. У Пентагон, здање министарства војног САД, ударила је летелица компаније "Американ Ерлајнз", лета бр. 77 у 09.37.
Једино четврти авион терористи нису успели да употребе у сврху разорног напада.
Четврта отета летелица пала је у Пенсилванији, у 10.03, у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила.
Група путника у њему покушала је да савлада отмичаре, у нади да ће преотети авион. Био је то лет бр. 93, компаније "Јунајтед Ерлајнс".
Претпоставља се да су терористи Ал Каиде намеравали да четвртим авионом ударе у зграду Капитола, односно можда Белу кућу.
Погинуло је укупно 2.996 лица, укључујући и терористе Ал Каиде, њих укупно 19.
Повређених је било неупоредиво више, према појединим наводима чак до 25.000.
Исламски екстремисти, нападачи, њих 19, били су већином пореклом из Саудијске Арабије, њих 15. попут њиховог челника Осаме Бин Ладена. Двојица су била из Уједињених Арапских Емирата. По један из Египта и Либана.
У Њујорку је погинуло 2.606 особа, како током напада на куле близнакиње Светског трговинског центра, тако и од последица напада односно урушавања кула.
Међу њима 147 погинулих били су путници и посаде летелица.
Жртве су у Њујорку били цивили, њих 2.192, 343 ватрогасца, као и 71 припадник полиције и других безбедносних служби.
Међу жртвама у Њујорку су била и 372 страна држављанина, из 102 земље. Један од њих био је родом из Србије.
У Вашингтону, односно Пентагону, погинуло је 125 лица. Током тог напада страдало је такође 59 особа које су се налазиле у авиону, укључујући посаду.
У летелици која је пала у поље недалеко од Шанксвила, Пенсилванија, укупан број погинулих био је 40 путника, чланова посаде и нападача терориста.
Званичници Сједињених Држава, односно одговарајуће службе те земље, свега неколико сати после трагичних разорних терористичких напада, објавили су да су нападачи били део екстремне исламистичке организације Ал Каида.
Одмах је покренута замашна акција обрачуна са Ал Каидом, односно свима онима за које је процењено да су у било ком смислу били од помоћи тој организацији, названа "Рат против тероризма".
Њен саставни део била је и војна интервенција у Авганистану. Процена је наиме била да тамошњи режим талибана подржава мрежу Ал Каиде.
Занимљиво је да је исламистички покрет, знан као Талибани, на власти у Кабулу коју је освојио захваљујући чињеници да су их САД широко помагале и наоружавале у борби против Совјета, осамдесетих.
Саставни део те дугогодишње акције био је и Осама бин Ладен, челник Ал Каиде, милијардер, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица Саудијске Арабије, који је свесрдно помагао борбу у Авганистану, у то време у интересу САД.
Деведесетих, исламски екстремисти припадници мреже Осаме бин Ладена, били су ангажовани у Босни против Срба, а затим и у Албанији односно на Косову и Метохији, такође као савезници САД.
Потрага за Бин Ладеном након терористичких напада 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон, трајала је годинама.
Акције одговарајућих служби САД крунисане су 2. маја 2011. када је Осама бин Ладен убијен је у Аботабаду, у Хазара региону, на северу Пакистана.
Комплекс Светског трговинског центра, односно целокупан простор око њега, рашчишћен је током наредних осам месеци. Пентагон је поправљан пуних годину дана.
На доњем Менхетну изграђен је меморијални простор у виду шумарка са 442 стабала храста.
Очувано је притом једно дрво крушке које је некаквим чудом преживело разорне догађаје 11. септембра 2001. испод крша бетона и челика.
Изграђен је такође и музеј, као и обележја у Пентагону и у Пенсилванији.
У Сједињеним Државама жртава разорних терористичких напада 11. септембра 2001. сећају се с посебним поштовањем.
