Свет
Између демагогије и лажних обећања: Има ли Камала Харис план за америчку економију?
Америчка потпредседница током дебате није изнела конкретан план за решавање нагомиланих економских проблема у САД, сматрају саговорници РТ Балкан
"То је економија, глупане." Легендарна реченица коју је тадашњи кандидат демократа Бил Клинтон користио како би напао учинак свог ривала на председничким изборима 1992. године Џорџа Буша Старијег постала је најпознатији симбол неписаног правила америчке политике - да је за гласаче у тој земљи стање америчке економије најважније политичко питање.
Тако ће, по свој прилици бити и на америчким изборима заказаним за новембар ове године.
Очекивано, економија је била једна од најзначајнијих тема током дебате између актуелне потпредседнице САД и кандидата Демократске партије Камале Харис и њеног републиканског ривала Доналда Трампа.
Харисова, међутим, није изнела никакав конкретан план за америчку економију који би спровела ако се следећег јануара буде уселила у Белу кућу - са изузетком предлога за две пореске олакшице и неколико добро увежбаних флоскула о "значају малих предузетника", њено обраћање није садржало никакве предлоге за решавање нагомиланих економских проблема у Америци.
Аналитичар Бранко Павловић за РТ Балкан каже да Камала Харис током дебате није изнела никакав конкретан економски план, већ да је дошла са флоскулом како жели да створи "економију могућности".
"Она је ишла на чисту демагогију, која нажалост постоји и код нас: пореску олакшицу од 6.000 долара за породице са децом и 50.000 долара пореских олакшица за мала предузећа. Њени конкретни предлози су смешни", истиче он.
Павловић додаје да се ни Трамп није прославио када је реч о економији, пошто је рекао само да је у време његовог мандата све било боље, као и да ће зато бити опет: "Све је то магловито."
Каква будућност очекује америчку привреду?
Очекује се да ће Харисова кренути стопама актуелног председника Џозефа Бајдена и наставити са његовом економском политиком - коју председничка администрација већ годинама покушава да популаризује под називом "Бајденомикс" (Bidenomics).
Две главне економске иницијативе Бајденове администрације су Закон о смањењу инфлације, чији је званични циљ "смањење буџетског дефицита и цена лекова", као и Закон о инвестицијама, инфраструктури и пословима, који предвиђа улагање више стотина милијарди долара у изградњу нове и поправку постојеће инфраструктуре широм земље.
Међутим, иако су амерички званичници на сваки начин покушали да представе Бајденову економску политику као несумњиви успех, већина Американаца не мисли тако. Према истраживању "Галупа" из маја ове године, свега 38 одсто Американаца има поверење у економску политику актуелног председника, што је око десет процентних поена мање у односу на Трампа и Барака Обаму у истом периоду њихових мандата.
"Економски план демократа је ово што гледамо већ три и по године: дижи БДП масовном имиграцијом и упумпавањем новца у Волстрит, удари порез на милијардере и форсирај 'зелену агенду'", каже за РТ Балкан дугогодишњи новинар РТ Америка Небојша Малић.
Он додаје да цела прича може да се сумира ставком из Бајденовог Закона о смањењу инфлације: "Они су наменили 40 милијарди долара за увођење интернета у сеоске крајеве а, до сад нису увели нити један прикључак. Отуд је јасно зашто од спомињања економије беже као ђаво од крста."
О неуспеху Бајденове економске политике сведочи и чињеница да званичници председничке администрације све ређе користе термин "Бајденомикс" у јавним обраћањима - за разлику од републиканца, који га све чешће користе у својим нападима на актуелног председника.
Да економска политика америчке администрације не даје резултате сматра и Бранко Павловић.
"Америка има релативно скроман раст уз буџетски дефицит од 6 до 7 одсто. Види се да тај раст не долази ни из какве конкурентности или продуктивности, већ из царина и субвенција. Али када видите да то што се субвенционише није исплативо. Докле год САД буду могле да упумпавају новац економија ће опстајати, али то се ближи крају", објашњава он.
Бранко Павловић сматра да ни једна ни друга америчка партија нема јасан план како да смањи јавни дуг, који данас износи невероватних 35 билиона долара - односно чак 123 одсто БДП-а. Према подацима америчке компаније за управљање имовином "Аполо глобал менаџмент", САД сада троше чак три милијарде долара на отплату камата сваког дана.
"Јавни дуг ће наставити да расте, а мислим да би ФЕД ускоро могао да пусти инфлацију да порасте како би покушали да да смање. То ће, наравно, имати катастрофалне последице, пре свега по улогу долара у међународним трансакцијама", истиче Павловић.
