Свет
Америчка економија све слабија: Не помажу ни конфронтација, ни подршка војним сукобима
Историја показује да једна империја обично смењује другу, али Кина може да оствари истински мултиполарни поредак, тврди Ричард Волф
Америчка војна и финансијска подршка Украјини и санкције САД и НАТО-а против Русије су очигледно неуспешни, као што су раније пропале и санкције против Кубе, Ирана и Кине, док се БРИКС све ефикасније супротставља политици САД, које покушавају да зауставе империјални пад војним сукобима, пише Ричард Волф, професор економије на Универзитету Масачусетс за "Ејжа тајмс".
Професор Волф је аутор низа књига, као што су "Разумевање капитализма" и "Разумевање социјализма", а његове емисије емитују многе радио странице и телевизијске мреже у Америци.
Историју показује, наставља Волф, да империје обично реагују на периоде пропадања конфронтацијама и војним акцијама, што само акумулира трошкове и негативне ефекте до нивоа који више не могу да контролишу.
Политика чији је циљ било јачање империје сада почиње да је поткопава. Друштвене промене могу јачати, успорити или чак преокренути пад. Међутим, уколико империјалне вође почну да поричу опадање империје, то ће довести до убрзања. Друштвени проблеми се могу негирати, умањивати или се за пропадање империје могу окривити погодни жртвени јарци: имигранти, стране силе или етничке мањине.
Америчка империја, која је проглашена Монроовом доктрином (1823), напредовала је током 19. и 20. века и доживела је врхунац између 1945. и 2010. године.
Совјетски Савез је током Хладног рата представљао ограничене политичке и војне изазове, али не и озбиљну економску претњу по САД. У ствари, Хладни рат је био супротстављање чији је исход био унапред познат. Сви потенцијални економски конкуренти америчке империје уништени су у Другом светском рату.
Јединствена глобална позиција САД, са њеном диспропорционалном позицијом у светској трговини и инвестицијама, с временом је постала неодржива.
Кина показује пут ка истинској мултиполарности
САД нису могле војно поразити Кореју од 1950. до 1953, као што су изгубиле ратове у Вијетнаму, Авганистану и Ираку. Ни НАТО алијанса није могла да промени исход ових ратова.
И у области трговине, инвестиција и финансија, можемо посматрати опадање америчке империје, које прати суноврат америчког долара.
Деценијама, широм Глобалног југа, земље, индустрије или фирме, које су тражиле кредите или инвестиције, одлазиле су у Лондон, Вашингтон или Париз, али сада их траже у Пекингу, Њу Делхију или Москву, констатује амерички економиста.
Пропадање неке империје повећава могућности за конкурентска царства. Међусобно супротстављање империја само у прошлом веку довело је до два светска рата, а слични су и узроци ратова у 21. веку, у Авганистану, Ираку, Сирији, Украјини или Гази, тврди Волф.
Кина представља посебан аналитички проблем. Једна половина њеног хибридног економског система је капиталистичка, али постоје предузећа у државном власништву, које покрећу различити мотиви и која не теже искључиво профиту. На сличан начин, владавина Комунистичке партије над државом, укључујући државно регулисање целокупне кинеске економије, омогућава другачије циљеве него што је профит, додаје професор економије.
Пошто Кина и њени главни економски савезници, окупљени у БРИКС-у, чине савез који се супротставља опадајућој америчкој империји и њеним главним економским савезницима (Г7), кинеска јединствена позиција може довести до исхода другачијег од некадашњих сукоба империја, сматра Волф.
У прошлости је доминација једне империје обично замењивала доминација друге. Међутим, кинеска историја укључује и раније кинеске империје, које су се уздизале и падале, а то је још један јединствени квалитет Кине.
Кинеска историја и њена садашња хибридна економија могу утицати на то да Кина не постане само још једна империја, већ да, уместо тога, постане истински мултиполарни ентитет, каже амерички економиста.
Један од историјских примера пружа нам Британија, која је најпре повела два рата против независности њене северноамеричке колоније (1775–83. и 1812–15.), али оба рата је изгубила.
Британија је на крају на веома болан начин научила ову лекцију: да мирна коегзистенција може да омогући обема силама раст, укључујући и трговину и инвестиције. На концу, мирна коегзистенција резултирала је тиме да једна империја на миран начин уступи место другој, каже Волф.
