Свет

Израел у проблему: Резервисти уморни од сталног ратовања, држава од недостатка радника

Војска се ослања на цивиле да наставе борбе на два фронта, а друштво је подељено око укидања изузећа за ултраортодоксне Јевреје
Израел у проблему: Резервисти уморни од сталног ратовања, држава од недостатка радникаGetty © Alexi J. Rosenfeld / Stringer

Око 350.000 резервиста у Израелу принуђено је да своје породичне обавезе, посао или студије стави месецима "на чекање" како би учествовали у операцијама у Појасу Газе или против Хезболаха на северу.

Вишемесечне ротације резервиста представљају проблем, не само за војску која не може да попуни своје редове, већ и за државу где мањак радника негативно утиче на економију, док истовремено расте бес због одбијања ултраортодоксних Јевреја да се мобилишу.

Са око 170.000 активног особља на 10 милиона становника, израелска војска је велика по глобалним стандардима. Али још увек је премала да се носи са актуелним претњама и борбама на више фронтова, пише "Блумберг".

Недостатак трупа усмерио је пажњу јавности на припаднике ултраортодокснее заједнице, који чине око 13 одсто становништва и углавном не служе војску.

Израелска јавна подршка рату и даље је јака, а потреба за војним појачањима још већа. Напори САД, Катара и Египта да убеде администрацију премијера Бенјамина Нетанјахуа и руководство Хамаса да пристану на прекид ватре били су без резултата. Хезболах је упозорио да неће престати са прекограничним нападима, а џепови других милитантних група представљају додатну претњу.

Терет се осећа и у "државној каси" будући да су предузећа принуђена да послују са смањеном радном снагом. То је прошле године допринело паду привредног раста на два одсто - скоро упола мање од стопе коју је Министарство финансија очекивало пре избијања рата - уз даље успоравање на 1,1 одсто предвиђено за 2024.

Израелска политика у погледу трупа почела је као потрага за "народном војском", где би јеврејски имигранти из Европе и широм Блиског истока били спојени у један идентитет.

Грађани су регрутовани када би напунили 18 година и служили су три године пре одласка у резервисте када су позивани неколико недеља годишње на обуку или на послове чувања и патроле.

Како је војна технологија напредовала и становништво расло, потреба за универзалним војним роком постала је мање хитна, а критеријуми за служење су олакшани. То је такође имало финансијског смисла, пошто је потрошња на одбрану порасла на преко 20 одсто бруто домаћег производа 1970-их и раних 1980-их, што је ставило огроман притисак на економију и подстакло инфлацију.

Арапи, који чине око 20 одсто становништва, увек су били изузети и било је мало јавног притиска да се то промени. Ипак, сада у време рата, изузеће за ултраортодоксне Јевреје постало је извор друштвених тензија.

Када је Израел формиран 1948. године, ултраортодоксни Јевреји који су студирали у богословијама, њих неколико стотина, били су изузети. Од тада, група је порасла и процењује се да има око 60.000 ултраортодоксних мушкараца регрутног узраста који нису служили војску.

Секуларни делови израелског друштва, али и неки модерни Јевреји, сада гласно захтевају да и ултраортодоксни поделе терет ратовања. Огорченост је подстакнута стотинама мртвих и хиљадама повређених међу војницима који ратују у Гази.

"Морате да регрутујете бар неке од њих", рекао је Јагил Хенкин, војни историчар и сарадник на Јерусалимском институту за стратегију и безбедност. "Имамо премало војника који носе терет."

Пошто масовна регрутација ултраортодоксних није изводљива, војска је предузела неке краткорочне мере у покушају да повећа број људи. Међу њима је нацрт закона о продужењу војног рока за неколико месеци, као и уредбе којима би се подигла старосна граница за мобилизацију.

Стотине бивших војника, који су већ прешли ту старосну границу, добровољно су се пријавили на дужност.

Међу њима је Јоаз Хендел (49), бивши министар комуникација, који је помогао у организовању новог батаљона бивших војника специјалних снага, углавном у 40-им и 50-им годинама.

Иако можда нису у тако доброј форми као што су били када су имали двадесет, и дање су довољно спремни да изврше мисије и успешно су се борили неколико месеци у Гази, рекао је Хендел.

"Морамо да се уверимо да су наше границе довољно безбедне и да знамо како да заштитимо народ Израела", рекао је он. "Нема других правих решења осим да имате трупе на терену."

image