Влада Олафа Шолца је требало да буде једна од најнапреднијих, али је оптимистичне прогнозе помрачио сукоб у Украјини који је гурнуо земљу у енергетску кризу, изазвао хаос у јавним финансијама и радикално променио политичку агенду, пише "Фајненшел тајмс".
Шолц је положио заклетву као немачки канцелар прошлог децембра, на челу владе без преседана коју чине Социјалдемократе, Зелени и Слободне демократе, а која је обећала нови почетак након 16 година власти Ангеле Меркел.
"Обећали су ново буђење, али од тога није остало много", каже Андреа Ромел, професорка комуникација из Берлина и додаје "да су уместо тога заглављени у трајној кризи".
Шолц, бивши градоначелник Хамбурга обећао је "највећу индустријску модернизацију Немачке у последњих 100 година" и да ће земља постати пионир зелене економије.
То би значило избацивање угља брже него што је планирано, раст коришћења енергије ветра и сунца и пуштање на улице 15 милиона електричних аутомобила до 2030. Планирана је изградња 400.000 станова сваке године, либерализација имиграционих правила и легализација канабиса.
Отпорна на зиму
Уместо тога, влада је потрошила много само на то "да светла остану упаљена". Од када је Русија одлучила да ограничи извоз гаса у Европу током лета, Шолцов приоритет био је да обезбеди алтернативно снабдевање и да спречи могућност нестанка струје.
У томе је успео у великој мери. "Немачка је отпорна на зиму и заштићена од кризе", поручио је канцелар посланицима.
Влада је потрошила милијарде како би побољшала енергетску безбедност Немачке, изградила терминал за течни природни гас у рекордном року, водећи рачуна да су складишта гаса 100 одсто пуна и преузимањем контроле над два увозника гаса, уз огромне трошкове за државу.
Шолц је покренуо енергетски пакет помоћи од 200 милијарди евра, како би ублажио утицај високих цена енергената на компаније и домаћинства, чиме је оборио претходни рекорд државне помоћи постављен током пандемије, када је био министар финансија.
Чак је испунио и обећање о повећању минималне зараде, реформисао широко омражени систем помоћи за незапослене и створио инвестициони фонд од 100 милијарди евра за Бундесвер, како би променио вишегодишњу праксу недовољног финансирања оружаних снага.
"Влада је успела да обезбеди социјални мир, побринувши се да помоћ стиже до свих и да нико није угрожен", оценио је Уве Јун, политолог са Универзитета у Триру и додао да "то значи да је Немачка поштеђена великих штрајкова и социјалних немира који су могли да се виде у другим земљама, попут Велике Британије и Америке."
Вратити "кочницу дуга"
Али све је дошло на наплату, попут дуга од пола трилиона евра, што нарочито смета појединим коалиционим партнерима, нарочито конзервативним Слободним демократама (ФДП). Та партија инсистира да Немачка следеће године поново успостави "кочницу дуга" - уставно ограничење за ново задуживање које је суспендовано током пандемије.
Осим ФДП и Зелени су морали да пристану на болне компромисе: сложили су се да се поново отворе електране на угаљ, као и да се продужи животни век последњих немачких нуклеарних реактора за неколико месеци.
Нека питања изазвала су тензије које су угрожавале стабилност владе. У октобру је Шолц морао да реши спор између Зелених и ФДП око будућности нуклеарне енергије.
Било је несугласица и због контроверзног намета за потрошаче гаса, који је осмишљен са циљем да спасе увознике гаса попут "Унипера", а који је прогурало министарство економије под контролом Зелених. Сукоб је трајао све док "Унипер" није национализован, а идеја о наплати укинута.
Напетостима није крај, упозорава "Фајненшел тајмс" и наводи да истраживања показују да је укупна подршка коалицији 44 одсто, што је знатно мање у односу на прошлогодишњих 52 одсто. Дакле, закључује лист, ако би бирачи данас изашли на биралишта, "семафор коалиција" – названа по традиционалним бојама странака – можда не би остала на власти.