Свет
Пропаганда САД: Конгрес даје 1,6 милијарди долара за борбу против "кинеских лажи", како је у Србији?
Док Американци санкционишу руске медије због "покушаја руске владе да се манипулише јавним мњењем САД уочи новембарских избора", амерички Конгрес одваја огроман новац за ширење антикинеске пропаганде
Док амерички званичници настављају да оптужују Русију и Кину да шире "малигни утицај" уочи председничких избора у тој земљи, Представнички дом Конгреса САД одобрио додатних 1,6 милијарди долара за ширење антикинеске пропаганде.
Законом је основан "Фонд за супротстављање малигном утицају НР Кине", гласовима представника обе водеће америчке партије, односно са 351 гласова "за" и само 36 "против".
Тим законом је издвојено око 1,6 милијарди долара којима ће током наредних пет година Стејт департмент и УСАИД моћи да субвенционишу медије и представнике "цивилног друштва" широм света који се супротстављају "малигном кинеском утицају".
Како наводи портал "Респонсибел стејткрафт" антиратног "Квинси института" из САД, реч је о огромној количини новца - односно око двоструко више од годишњег буџета Си-Ен-Ена, једне од највећих америчких медијских мрежа.
Занимљиво је да се у нови закон не обавезује америчке државе органе који буду трошили новац да то раде на транспарентан начин. Такође, законска дефиниција "малигног утицаја" поприлично је широка, што такође оставља доста простора за злоупотребу.
Другим речима, док Американци санкционишу руске медије, међу којима је и РТ, због тобожњих покушаја руске владе да манипулише јавним мњењем САД уочи новембарских избора, њихове државне службе ће упумпавати стотине милиона долара у ширење антикинеске пропаганде широм света.
Борба против "малигног кинеског утицаја" на Балкану
Активности америчких "бораца против пропаганде" већ су видљиве и на Балкану, а вероватно најочигледнији пример представља активност Радија Слобода Европа (РСЕ) - који се директно финансира средствима која одређује амерички Конгрес.
Наиме, на балканском издрању тог портала постоји секција "Кина на Балкану", на којој РСЕ "кроз серију чланака, видеа и других медијских формата прати у којем правцу се развија политичка, економска и културна сарадња земаља Западног Балкана и НР Кине, те како се ти односи одражавају на технолошке, еколошке и социјалне аспекте живота".
У текстовима које објављује РСЕ јасно је видљив изразито критички став према Кини. На пример, један од текстова се бави чињеницом да су камере које користе полицајци у Кантону Сарајево купљене од кинеске компаније чији је рад забрањен у САД зато што "представљају претњу по националну безбедност".
Други текст, чија је тема вест како је кинеска компанија "Чајна роуд енд бриџ корпорејшн" показала интересовање за изградњу још једне деонице ауто-пута у Црној Гори, "обогаћен" је позамашним контекстом, у којем се наводи да је досадашњи рад те компаније незадовољавајућ, као и да су "невладине организације и тадашња опозиција указивали су и да је пројекат уговорен лоше и да се држава кроз уговорне аранжмане није квалитетно заштитила".
У својој анализи српско-кинеских односа, РСЕ наводи да су кинеске компаније у Србији оптужене за "експлоатацију радника", као и да забрињава раст српских дуговања према Кини.
Чланци које тај портал објављује у великој мери прате познату матрицу, у којој се посебан нагласак ставља на критику кинеских инвестиција и компанија које послују у иностранству, док се Пекинг оптужује за спровођење "дужничког ропства".
Уколико новоформирани "Фонд за супротстављање малигном утицају НР Кине" буде заживео, такви садржаји могли би да буду још заступљенији, пошто је напад на кинеске привредне активности - као и представљање кинеских компанија као актера опасних по националну безбедност - већ годинама честа пракса у америчким институцијама.
