Француски публициста: Шта се крије иза западних лажи о изборима у Венецуели
Избор председника Николаса Мадура нема много везе са резулататима гласања, јер је још државни секретар председника Доналда Трампа Мајк Помпео наредио Елиоту Абрамсу да свргне избраног председника, пише француски публициста Тијери Мејсан за сајт "Волтер нет".
Елиот Абрамс је претходно учествовао у масакрима у Гватемали 80-их, а сада у Израелу предводи етничко чишћење Појаса Газе. У Венецуели Абрамс се ослањао на Хуана Гваида, кога је неколико посланика прогласило за председника Народне скупштине, после чега се Гваидо прогласио и за привременог председника.
Након што га је признао Запад, Гваидо је опљачкао имовину земље и организовао неколико неуспешних покушаја државног удара. После тога, Гваидо је уступио место Марији Корини Мачадо, а сада живи у Мајамију.
Марија Корина Мачадо учествовала је у државном удару против председника Уга Чавеса 2005. и кандидовала се против њега 2012. године. У то време, она се залагала за приватизацију природних ресурса, а посебно венецуеланских нафтних извора, тврди Мејсан.
Године 2005, у време док је њену странку финансирала америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), примио ју је и амерички председник Џорџ Буш.
Године 2014. била је један од главних учесника кампање за свргавање председника Николаса Мадура. Године 2015, она је очекивала да ће је на власт довести америчка војска током Операције "Јерихон". Године 2020. године потписала је Мадридску повељу, описујући латиноамеричке "левичарске" владе као пуке "последице кубанског комунизма", додаје Мејсан.
Међутим, њена кандидатура није успела. За наследника је именовала бившег дипломату Едмунда Гонзалеса. Мачадова је у то време заговарала "народни капитализам Маргарет Тачер".
Латиноамеричка десница је за Гонзалеса, левица за Мадура
Председнички избори у Венецуели одржани су 28. јула. На њима је учестовало 10 кандидата, а не два, као што су објавили поједини западни медији.
Међутим, дан након избора, политичка група Марије Корине Мачадо "Венте Венецуела" је саопштила да је гласање било намештено. Милитанти из ове групе напали су 12 универзитета, укључујући Централни универзитет Венецуеле (УЦВ), седам средњих школа и 21 колеџ. Нападнуте су и три болнице и најмање 37 клиника, као и шест магацина и центара за дистрибуцију хране.
Записник о изборима потписало је осморо од укупно десеторо кандидата, подсећа француски публициста.
Изборно веће Врховног суда правде узалуд је чекало да Едмундо Гонзалес и Енрике Маркес доставе доказе о изборној манипулацији. Међутим, они су се ослањали на анкету компаније "Дијатин корпорејшн", али проблем је у томе што је у питању предузеће које ради на свргавању председника Мадура.
Венецуеланска влада је позвала групу стручњака из УН, који су признали да су избори били валидни и добро организовани.
Изгледа да на међународном плану нико више не брине о чињеницама. Сви треба да изаберу страну: или Едмунда Гонзалеса и САД, или Николаса Мадура.
Латиноамеричке владе које припадају "десници" у принципу подржавају Едмунда Гонзалеса, док оне на "левици" подржавају Николаса Мадура, закључује Мејсан.
Чилеански председник Габријел Борић представља посебан случај, јер је изабран као представник такозване левице, али је направио спектакуларан преокрет када је подржао Едмунда Гоназалеса. Мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор признао је победу Николаса Мадура.