Свет
Како су британски лабуристи погурали Фаражову победу
Није здраво за британску политику да Најџел Фараж дивља по земљи подстичући поделе, али такође знамо да су у погледу избора највећи губитници због свега тога Риши Сунак и конзервативци, рекао је званичник странке актуелног премијера Кира Стармера објашњавајући изборну стратегију ове партије
Не дозволите да ваше вредности стану на пут вашој победи, то је стајало иза рачунице изборног тима британског премијера Кира Стармера када су одлучивали како да се носе са новом снагом тврде деснице у британској политици, странком Реформа УК Најџела Фаража, пише "Политико".
Стармерови изборни умови знали су да ће Фаражов улазак у овогодишње такмичење нанети много више штете конзервативцима десног центра него њиховој Лабуристичкој партији.
Имајући то на уму, наложили су својим кандидатима и тимовима на терену да не губе време покушавајући да се боре против Фаража, иако га сматрају "токсичним" због његове "популистичке, антиимигрантске и антиевропске политике", како се наводи у тексту.
То је био случај "непријатеља вашег непријатеља", открио је један високи лабуристички званичник.
"Није здраво за британску политику да Најџел Фараж дивља по земљи, подстичући поделе. Али такође знамо да су у погледу избора највећи губитници због свега тога Риши Сунак и конзервативци", рекао је виши партијски помоћник.
Одлука је била типична за немилосрдни фокус који је карактерисао Стармерову изборну кампању. Директор кампање лабуриста Морган Мексвини упарио је најефикасније кампање у историји, освојивши више од 60 одсто места у парламенту са само 34 одсто гласова.
Резултат лабуристичке одлуке да Фаражу дају слободан пролаз био је драматичан. Неке анализе сугеришу да су Сунакови конзервативци изгубили чак 80 места у парламенту јер су Фаражови кандидати поделили гласове деснице, дозвољавајући лабуристима да победе. Да су ти реформски гласови отишли кандидатима конзервативаца, Стармерова већина би била знатно мања.
На крају, Реформа УК је освојила 4,1 милион гласова, 14 одсто од укупног броја гласова, и пет места у парламенту. То је био добар резултат за Фаража, који у почетку није ни требало да буде кандидат.
Када је Сунак расписао изборе 22. маја, изненадили су се готово сви у британској политици, укључујући и Фаража који је рекао да није спреман за кампању, али је мање од две недеље касније променио мишљење. Фаражово објављивање кандидатуре изазвало је одушевљење лабуриста.
Многи Стармерови старији стратези, укључујући Мексвинија, сматрају да је Фаражово присуство у националној дебати отровно, али су оставили по страни своје гађење према Фаражовој политици и прихватили његову руку помоћи да поразе торијевце и омогуће лабуристима да победе.
Упитан да ли жале што се нису јаче борили против Реформе УК, један високи лабуристички политичар је рекао да не мисли да је тако и да су њихове поруке гласачима биле исправне.
Фаражова странка заузела је друго место у 98 од 650 посланичких места у Великој Британији, али за изборне шефове лабуриста, кључна битка је и даље била са торијевцима.
"Ни на који начин нисам задовољан таквом политиком. Реформа УК је очигледно фактор у политици Уједињеног Краљевства и они ће покушати да искористе незадовољство бирача. Не кажем да ће следећи избори бити иста битка као и прошли", рекао је неименовани страначки званичник лабуриста.
Лук Трил, из организације "Мор ин комон", који је водио фокус групе током избора, рекао је да је одбијање лабуриста да се боре против Фаража било ризично. Док је Реформа освојила већину гласова међу људима који би иначе подржавали торијевце, Фараж је такође зауставио лабуристе да поново придобију гласаче који су подржавали конзервативце Бориса Џонсона 2019, нарочито оне у некадашњим индустријским срединама.
"Добар део гласача торијеваца које је Реформа узела били су људи који су у неком тренутку гласали за лабуристе, што је ову странку оставило на далеко нестабилнијем терену у индустријским срединама него што би били да су директно циљали Фаража", сматра Трил.
Одлука лабуриста да се не боре против Фаража била је "прилично краткорочни приступ" и ризиковала је да политику одвуче даље удесно и даље од Стармерових прогресивних приоритета у вези са имиграцијом и порезима, додао је Трил.
"Разумем радост коју су осетили када су видели да њихов противник пати јер се појавила Фаражова претња, само нисам уверен да је на крају донела корист лабуристима колико они мисле да јесте", закључује Трил.
