Лоши односи са ЕУ и извињење Jужноj Осетиjи: Да ли се Грузиjа окреће Москви?
Говор "најмоћнијег човека Грузије" на предизборном митингу, Биџина Иванишвилиjа, потврдио је наjаву да се званични Тбилиси, након више од 20 година русофобиjе и европских интеграциjа, окреће добросуседским односима и примирjу са Jужном Осетиjом. За сада на речима, а након општих избора краjем октобра, можда и на делу.
Прогон Сакашвилија и мир са суседима
Грузија ће смоћи снаге да се извини за рат са Јужном Осетијом 2008. након победе владајуће партије "Грузијски сан" на парламентарним изборима 26. октобра, изјавио је њен оснивач Биџина Иванишвили током изборног митинга у граду Гори.
Иванишвили је објаснио потребу за уставном већином за "Грузијски сан", како би се пред лице правде привео "Уједињени национални покрет" бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија, главног кривца за догађаје из 2008. године.
"Одмах по завршетку избора 26. октобра, када ће ратни хушкачи бити осуђени и када ће сви одговорни за рушење грузијско-осетинског пријатељства добити најстрожи правни одговор, дефинитивно ћемо смоћи снаге да се извинимо због чињеница да је, по инструкцијама [споља], издајнички 'Национални покрет' 2008. године захватио пламеном нашу браћу и сестре Осетине", рекао је Иванишвили.
Према речима Иванишвилија, овај обрачун ће се завршити праштањем, које је основа хришћанске вере, и искреним помирењем.
Сакашвили, који је сада држављанин Украјине, напустио је Грузију 2013. године, након чега су против њега у земљи покренута четири кривична поступка. Сакашвили је затим у октобру 2021. тајно допутовао у Грузију, али је приведен, те оптужен за илегалан прелазак границе. Бивши председник тренутно служи шестогодишњу затворску казну због злоупотребе положаја. "Грузијски сан" сматра бившег председника главним кривцем за рат 2008. године и планира да кривично гони не само њега, већ и његове тадашње сараднике.
Грузиjа не жели судбину Украjине
Након петодневног рата, односи Грузије са Русијом, као и са Jужном Осетијом и Абхазијом, благо речено су напети. Међутим, након доласка на власт коалиције "Грузијски сан" и почетка Специjалне воjне операциjе и то се постепено мења.
Без обзира што jе спољнополитички циљ Тбилисија и даље чланство у Европскоj униjи, "Грузијски сан" жели добре односе и са Западом и са Истоком, укључујући и Русију. О томе не сведочи само жеља за помирењем са Jужном Осетиjом, већ и друга дела.
Наjпре Тбилиси тврди да западне земље желе да отворе "други фронт", терајући Грузију да покрене нови рат са Jужном Осетијом, како би се реванширала за пораз из 2008. и натерала Москву да пребаци део воjске на други правац. Али "Грузијски сан" не само да не жели поново да ратуjе, већ отворено говори да не жели да буде нова Украјина.
"Грузија није нечији вазал, Грузија није земља коју ће неко искористити у својим интересима да уништи свет и понови судбину Украјине", изјавио је градоначелник Тбилисија Какха Каладзе почетком jуна.
Такође, Грузија је забранила извоз наоружања Украјини, кривично гони грузиjске плаћенике коjи ратуjу на страни Киjева, противи се увођењу санкција Русији и не жели да прекида ваздушни саобраћаj са Москвом.
Штавише, у последње време се све више спекулише да Москва и Тбилиси могу да поново успоставе дипломатске односе након њиховог jедностраног прекидања од стране Грузиjе 2008. године, што никако не одговара Бриселу и Вашингтону.
Антиевропски закони и нова револуција
Закон о страним агентима jе почетком августа ступио на снагу у Грузиjи, након жестоке расправе у парламенту, сукоба на улицама и противљења председнице Саломе Зурабишвили. Закон обавезује невладине организације и медије који остварују више од 20 одсто прихода из иностранства да се региструју у Националној агенцији за јавни регистар.
Закон jе изазвао буру у грузиjском друштву коjе jе остало подељено по том питању. Тбилиси жели више да контролише НВО сектор коjи има неколико стотина организација у земљи са три милиона становника и коjе се углавном финансираjу са Запада.
Европска униjа jе припретила блокирањем преговора о чланству, међутим Тбилиси то ниjе зауставило да спроводи независну политику. Штавише, Грузија жели да забрани истополне бракове, ЛГБТ пропаганду и промену пола. Предложено је да се представницима ЛГБТ забрани усвајање деце, одржавање демонстрација у циљу промовисања нетрадиционалних односа, као и операције промене пола.
Владајућа коалиција "Грузијски сан" планира да у блиској будућности усвоји 19 закона под општим називом "против ЛГБТ пропаганде међу малолетницима и заштите породичних вредности", рекао је у jуну председник парламента Шалва Папуашвили.
Пошто политика Тбилисија свакако ниjе у складу са "Европским вредностима", Грузија се сусреће са великим притиском и могућом новом "обоjеном револуцијом". Спољна обавештаjна служба Русије упозорава да САД планираjу да укључе ОЕБС у изборну превару у Грузији.
Предвиђено је да ОЕБС/ОДИХР објави привремени извештај 10-20 дана пре гласања, у којем се закључује да у Грузији не постоје услови за одржавање слободних и фер избора, што може изазвати нове протесте проевропске опозиције са циљем смене власти.
Такав сценарио jе виђен 2003. године када je већ поменути Сакашвили дошао на власт. Због тога "Грузијски сан" не жели да наседа на провокациjе и ризикуjе потпуно обустављање преговора са ЕУ зарад независне политике.
Ни Брисел ни Вашингтон не желе да се помире са таквом политиком кандидата за чланство у ЕУ, што се види и по званичним изjавама, па стога треба очекивати да ће предстоjећи општи избори бити веома "врући". Међутим, како показуjе пракса, русофобија у ЕУ се не исплати, а у Тбилисиjу то дефинитивно боље разумеју.