Немачка је данас поново увела привремене контроле на свим граница укључујући Француску и Холандију, Белгију, Луксембург и Данску у оквиру напора за борбу против нерегуларних миграција и прекограничног криминала, преноси Ројтерс.
Од данас немачка полиција неће контролисати путнике само на источним и јужним копненим границама, већ и на оним на северу и западу, и то најмање шест месеци.
Немачка од прошле године спроводи такве контроле и на границама са Пољском, Чешком, Аустријом и Швајцарском.
Немачка коалициона влада пооштрила је свој став о миграцијама након пораста броја долазака, посебно оних који беже од рата и сиромаштва на Блиском истоку, и пораста подршке опозиционој десници и конзервативцима, оцењује Ројтерс.
Победа десница директан узрок мера
Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је да су данас уведене мере контроле дуж целе границе Немачке због преоптерећености тамошњег система за прихват тражилаца азила, директно узроковане резултатима неколико претходних избора у немачким федералним јединица у којим је десница победила.
Ђуровић је додао да је очигледно да владајућа коалиција у Немачкој сматра да су мигранти и миграције један од разлога зашто су људи у том броју гласали за десницу.
"Ово су мере које одговарају и на нападе и инциденте који су се дешавали у Немачкој у претходном периоду, а који су били везани са покушајима да људе који су остали и који нису добили азил, да их врате назад у земље одакле су дошли, при чему је у последњем случају дошло и до рањавања и убијања неколико људи. То је све узнемирило немачку јавност и коалиција на власти покушава да на неки начин покаже грађанима да брине", објаснио је Ђуровић.
Додао је да је немачка власт показала да и она користи миграције у своје дневно-политичке сврхе, између осталог, постављајући граничну контролу на граничним прелазима са суседним европским земљама.
"Колико је то ефикасно врло је упитно. Имајући у виду да су то контроле на граничним прелазима, да миграција тако не функционише, да када људи једном уђу у Европу, у Европску унију, они врло лако дођу и до Немачке. Тако да упитно је колико ове мере овако и на овај начин ће довести до резултата", указао је Ђуровић.
На питање да ли је Србија у ризику да постане "паркинг за мигранте", Ђуровић је одговорио да смо ми стално у том ризику и да смо на директном путу глобалне миграције које иде ка Европи.
"Она је доминантна из године у годину и иде преко Турске, преко Балкана даље ка Европи. Ове године је кроз Србију прошло између 40.000 и 45.000 људи до овог тренутка, што је упола мање у односу на прошлу годину, али су изузетно велике бројке", рекао је Ђуровић.
Навео је да мигранти који пролазе кроз Србију на путу до Европе јесу људи из Сирије, Авганистана, Пакистана, Либана, Блиског истога, курдске избеглице.
"Сви они хрле даље, најчешће ка земљама Западне, Европске уније, између осталог и ка Немачкој. Да ли ће се ствари смирити и како њих решавати, како миграције зауставити, решење је у земљама одакле ови људи долазе, или у земљама Медитеранског басена, где је потребно успоставити колико толико одрживе системе за прихват ових људи. Док год ове људе не може да сачека ништа, ни кров над главом, ни нека помоћ, ни нормалан живот, на путу до ЕУ, не може да се очекује да миграција заиста и стати", закључио је Ђуровић.
Оценио је да од мера "ограда и баријера" профитирају само кријумчари.
Мере у Немачкој су, међутим, изазвале забринутост међу стручњацима за миграције, који доводе у питање њихову дугорочну ефикасност, сугеришући да су више симболичне него суштинске.
"Сигнал је одвраћање – покушај да се демонстрира сила", рекао је Ханс Ворлендер, председавајући немачког стручног савета за интеграцију и миграције.
Док граничне контроле могу имати краткорочни ефекат одвраћања, мреже за кријумчарење често проналазе нове руте, рекао је Ворландер, додајући да би одрживије решење било да се обрађују захтеви за азил миграната на спољним границама ЕУ.
Министарка унутрашњих послова Ненси Фаесер рекла је да су враћене контроле на границама осујетиле више од 30.000 нелегалних улазака.
Граничне контроле се поново уводе у време када је Немачка забележила пад од 21,7 одсто захтева за азил у првих осам месеци ове године.