Џорџу Орвелу не би пало на памет, али садашња америчка администрација ипак се досетила како да уведе потпуни тоталитаризам. Нема чак ни потребе за масовним чиповањем грађана које теоретичари завера виде као ултимативни начин контроле мишљења – довољно је само ограничити информације које грађани добијају, и те исте грађане изложити испирању мозга из пажљиво селектованих извора које су као поуздане "верификовали" ЦИА и Пентагон.
Управо то се сада ради на "демократском" Западу који је отпочео ново поглавље хајке на медије који су америчким грађанима прозор у свет као и алат да сазнају нешто више од оног што им се сервира као једина "истина". Јер "истина" је само оно што се пласира преко сервиса попут Си-Ен-Ена, а све друге, за САД непријатне истине, треба ућуткати.
Шеф америчког центра за глобални ангажман Џејмс Рубин, најављујући санкције за РТ, рекао је да је "један од разлога зашто Украјина нема толику подршку у другим земљама – широк домет РТ", и тако готово отворено признао да је разлог за цензорски рат против овог медија управо неспособност Бајденове администрације да својим и уопште западним грађанима оправда распиривање сукоба у Украјини. Ту је наравно и прастара, одавно "прежвакана" и никад доказана прича да се Русија меша у изборни процес САД. За њу се, међутим, показало да је демократе повампире увек када увиде да подршка њиховој власти опада.
Како би, бар на Западу, одржали бајку о америчкој хегемонији у свету, на удару су им и кинеске информације, па је тако Представнички дом Конгреса САД одобрио додатних 1,6 милијарди долара за ширење антикинеске пропаганде, односно субвенционисање медија и представника "цивилног друштва" широм света који се супротстављају "малигном кинеском утицају".
Принцип кога Орвел није могао да се досети заправо је једноставан – утишати све друге како би гласови који стижу из Беле куће јаче одзвањали. Практично, неопходно је на медије спустити гвоздену завесу и изван ње оставити све који мисле другачије.
"Полиса осигурања" против Трампа
Новинар и аутор емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић има две теорије о томе зашто се кампања против руских медија и кинеског малигног утицаја разбуктава.
"Мислим да у америчким центрима моћи расте бојазан да би Трамп у новембру лако могао да се врати у Белу кућу и да се спрема нова 'полиса осигурања' против њега. Алудирам на синтагму из приватне преписке агената ФБИ који су и пре Трампове победе 2016. скупљали наводне 'доказе' о томе да је Доналд Трамп нека врста 'манџуријског кандидата' ког страна сила, у овом случају Русија, подмеће Американцима за председника са циљем да настави да га контролише у Белој кући", истиче Смајловићева.
Она подсећа и да се испоставило да за то није било ниједног доказа, али да је политичка штета Трампу је начињена, јер је "полиса осигурања" била сатанизација Трампа као прикривеног руског агента.
"Рекла бих да се сада поново против Трампа потезе стара, проверена 'руска карта'. Трампови противници са врха политичке и безбедносно-обавештајне власти сугеришу да Трамп не би помагао Украјини у рату против Русије, чиме га поново етикетирају као руског човека и 'манџуријског кандидата' који ради у корист највећег америчког непријатеља, Владимира Путина", истиче Смајловићева.
Када је реч о мотивима за доношење нових мера, односно о њиховој идеолошко политичкој позадини, саговорница РТ Балкан примећује да се на овај начин "'покрива' све већи јаз између расположења америчке јавности и врха њене власти по питању националних интереса".
"Тренутно се у свету воде два рата у којим учествују силе које имају нуклеарно оружје и које би биле спремне да употребе то оружје како би спречиле ратни пораз. Како да власт објасни Американцима то што у јавности опада подршка спољној политици коју воде Бела кућа и Конгрес, помагани водећим медијима? Овим мерама се нацији сугерише да те пукотине не би било да се у борбу за душе и срца Американаца нису успешно умешали Руси и Кинези. Сугерише се да су 'дезинформације' криве што грађани све више сумњају у америчку политику, и да ће се јединство нације поново успоставити када Америка на домаћем терену ућутка своје главне противнике", истиче Смајловићева.
Да је медијска слика Америке управо таква, пре неколико месеци је, у оквиру дискусије "Империја зла: Да ли је Запад успешно демонизовао Русију", коју је РТ организовао у оквиру Санкт Петербуршког Међународног економског форума, објаснио и бивши амерички обавештајац Скот Ритер.
Амерички, ЕУ и западни медији, како је он рекао, обликују перцепцију да је Русија "непријатељ" и користе то да оправдају издвајање новца за борбу против Русије.
Да би убедио пореске обвезнике да ова кампања има смисла, Запад, тврди Ритер, мора да одржава ту фасаду како би показао да је Русија "достојна конфронтације".
"Свако ко има смелости да исправи то, да посегне ка Русији, да схвати руско искуство... и покуша да га изложи западној публици, сматра се државним непријатељем", рекао је он.
Довољно је само сетити се апсолутне хистерије која је у Америци настала када је објављено да ће Такер Карлсон коме је због тога запрећено и хапшењем, најавио интервју са руским председником Владимиром Путином.
Карлсон је, након интервјуа назван десничарским екстремистом "због тога што је Путину дао платформу за ширење своје пропаганде".
Јер, свако мишљење које се коси с америчким – не може бити ништа друго до "пропаганда".
"Проблем је у томе што Америка таквим мерама почиње све више да личи на свог замишљеног противника, односно свог бившег највећег непријатеља. Претвара се у карикатуру свог некадашњег совјетског ривала. Мере можда на краће стазе помогну на америчком домаћем политичком тржишту, али одмажу Америци у остатку света. У Србији, примера ради, грађани и даље имају увид у пропаганду и једне и друге стране. То само по себи знаци да нису само објекти пропаганде, већ имају могућност поређења и различите изворе информација, што их чини мање пријемчивим за само једну врсту пропаганде", закључује Смајловићева.