Европска унија се спрема да обезбеди до 40 милијарди евра нових кредита за Украјину до краја године, без обзира на учешће САД, након што је пропао план Г7 да користи замрзнута руска средства за помоћ Кијеву.
Оваква одлука, како наводи "Фајненшел тајмс", резултат је забринутости у Бриселу да ће Мађарска спречити блок да испоручи заштитне мере које су САД потребне да би учествовале у коришћењу замрзнутих средстава, тврде три особе укључене у преговоре.
Влада мађарског премијера Виктора Орбана покушала је да одложи одлуку о замрзнутој имовини до председничких избора у САД 5. новембра.
Али Брисел мора да почне рад на било којој алтернативи у наредних неколико недеља, јер би се такав потез ослањао на овлашћења која истичу крајем године.
Средства су намењена помоћи финансијској стабилности Украјине, која ће се наредне године суочити са недостатком у буџету од 38 милијарди долара, према подацима Кијева и Међународног монетарног фонда (ММФ). Земља се ослања на страну помоћ да би наставила да функционише.
Према нацрту законског предлога у који је ФТ имао увид, ЕУ ће подићи неодређени број милијарди евра кредита до краја 2024. за Украјину.
За такав потез, проширење постојећег програма помоћи, била би потребна само подршка већине, а не једногласност, чиме би се избегло право вета Будимпеште.
Коначна цифра могла би да се креће између 20 милијарди евра и 40 милијарди евра, а одредила би је Европска комисија након консултација са државама чланицама, рекли су званичници.
Док првобитна шема - која укључује учешће САД - остаје план А Европске комисије, званичници тврде да им је потребна алтернатива ако Будимпешта задржи свој вето до америчких избора.
Лидери Г7 сложили су се у јуну да издају Украјини зајам од 50 милијарди долара који ће бити отплаћен будућим профитом од око 260 милијарди евра у замрзнутим руским девизним резервама, од којих се већина држи у "Јуроклиру", белгијском централном безбедносном депозитару.
Према том плану, ЕУ и САД би издвојиле око 20 милијарди долара свака, док би преосталих 10 милијарди долара поделиле Велика Британија, Јапан и Канада.
Али САД, да би осигурале сталан прилив прихода за сервисирање кредита, су захтевале заштитне мере које би обезбедиле да руска имовина, која се већином држи у Европи, остане замрзнута.
Комисија је заузврат предложила да се санкције блока које онемогућавају коришћење руске имовине продуже са тренутног текућег шестомесечног периода на 36 месеци, како би се обезбедила већа правна сигурност. Друге предложене опције укључују продужење санкција за пет година.
Међутим, Орбан, који је у раније ставио вето на подршку ЕУ Украјини, тренутно блокира такво продужење, кажу неименовани извори упућени у његове ставове.
Представник мађарске владе рекао је у понедељак амбасадорима ЕУ у Бриселу да ће тим питањем морати да се позабави после избора у САД, навело је двоје људи обавештених о дискусији.
Као алтернативу, ЕУ сада разматра давање кредита као део постојећег пакета финансијске подршке који истиче крајем године. План би укључивао повећање укупног задуживања блока и био би подржан заједничким буџетом ЕУ.
Планом ЕУ би се обезбедило нешто од 20 милијарди долара намењених из Вашингтона према првобитном предлогу Г7 ако Бајденова администрација не би могла да одобри зајам тако близу избора. Бриселски званичници се надају да ће Вашингтон на крају ипак обезбедити средства, смањујући тако изложеност ЕУ.
Уколико одлучи да једнострано изда кредите, Брисел мора да почне са радом у наредних неколико недеља како би на време отклонио све неопходне законодавне препреке, јер пакет подршке Украјини истиче крајем године.
"Хитно је да се предлози усвоје пре краја октобра, како би зајам Уније могао да буде пуштен пре краја 2024", наводи се у предлогу.
Предлогом би и даље били коришћени приходи од замрзнуте имовине, процењене на 2,5 до 3 милијарде евра годишње, за отплату зајма.
Тренутно се тај профит пребацује Украјини кроз буџет ЕУ.