У катастрофалним поплавама које су погодиле централне и источне делове Европе погинуло је најмање 18 људи, борба са набујалим рекама и даље траје, а поплављене су стотине хиљада кућа, путеви и саобраћајнице, док се становници угрожених подручја евакуишу из својих домова.
У поплавама у Румунији погинуло је седам особа, четири особе су страдале у Пољској, четири у Аустрији и три у Чешкој.
Осим тога, у појединим регионима забележене су интензивне снежне падавине које су завејале читава места.
Поплаве или велики снег задесили су Аустрију, Чешку, Немачку, Мађарску, Пољску, Румунију и Словачку.
Иако су јаке кише које је протеклих дана донео циклон Борис у Аустрији током ноћи углавном престале, ситуација са поплавама и даље је тешка, а у покрајини Доња Аустрија, која је најтеже погођена, евакуисано је седам градова у области Тулнерфелд.
Црвени крст је поставио склониште за хитне случајеве на сајму у граду Тулн, које може да прими до 1.000 људи, преноси бечки "Курир".
Након што је у последњих неколико дана у Доњој Аустрији пало пет до шест пута више од уобичајене количине месечних падавина, киша је престала, а према најавама метеоролога, од данас до викенда не очекују се велике количине падавина.
Хитне службе су, међутим, и даље константно ангажоване, посебно у Доњој Аустрији, где су у поплавама протеклих дана страдале четири особе.
Постоји и велики ризик од одрона, а на планинама у Салцкамергуту и даље има до метар и по снега.
Због невремена и даље су присутна велика кашњења и велики број отказаних полазака у локалном и међуградском превозу, а бројни путеви су и даље затворени.
Поједине линије метроа у Бечу и даље не раде, а рестрикције јавног превоза у главном граду Аустрије трајаће вероватно до среде.
У Доњој Аустрији тренутно је непроходно више од 250 путева.
Снежне падавине су такође биле необично интензивне, а у неким областима аустријских Алпа, први пут је забележено да се снежни покривач формирао у септембру.
Аустријски канцелар Карл Нехамер назвао је ситуацију у суботу "веома озбиљном" и рекао да је скоро цела земља погођене обилним падавинама или јаким снегом.
Тешка је ситуација и у Пољској где је градоначелник града Ниса, Кордијан Колбјарц затражио од свих 44.000 становника да се евакуишу због поплава.
Волонтери у Ниси поставили су бедеме како би заштитили град од воде и покушали да врећама са песком санирају оштећени насип.
Град Вроцлав, са 600.000 становника, припрема се за врхунац воденог таласа на реци Одри.
Пољске власти попуниле су 75 одсто џиновског резервоара у близини границе са Чешком, у покушају да смање ниво воде и спрече преклапање поплавних таласа на Одри и Ниси, што се догодило 1997. године, када су велике поплаве погодиле Вроцлав.
У неким деловима Пољске нивои река опадају, саопштили су локални званичници.
Градоначелник града Клоцко, Михал Писко, изјавио је да се вода повукла и да је то показатељ да је најгоре прошло.
Пољска влада је због поплава прогласила стање природне катастрофе, а премијер Доналд Туск рекао је да ће 233 милиона евра бити издвојено за жртве поплава у земљи и да ће Пољска тражити помоћ од ЕУ.
"Вашингтон пост" подсећа да је у Клоцку, пољском граду на чешкој граници око 130 километара североисточно од Прага, због поплава Градско водоводно предузеће упозорило становнике на могућу контаминацију воде од поплава и препоручило грађанима да не пију воду из чесме, пише лист "Речпосполита".
Вода у центру града је на неким местима достизала дубину од око једног и по метра.
Реке се и даље изливају из корита у Чешкој, ачешко-пољска погранична подручја су од викенда међу најтеже погођенима, јер су реке срушиле или оштетиле мостове и уништиле куће.
Мађарски министар одбране Кристоф Салај-Бобровнички изјавио је данас да је 1.400 војника ангажовано на одбрани од поплава у Мађарској, преноси Танјуг.
Он је навео да национална гарда даноноћно дежура на најугроженијим местима дуж обала и додао да су на располагању и амфибијска возила ПТСЗ-М и хеликоптери Х145М за заштиту од плимног таласа какав није виђен од 2013. године, преноси портал индеx.ху.
Салај-Бобровнички је додао да ће од сутра у заштити од поплава учествовати и резервисти.
На језеру Балатон удари ветра јуче су достизали око 130 километара на сат, а метеоролози прогнозирају да ће Дунав у Будимпешти достићи врхунац у суботу, када се очекује водостај од око 860 центиметара.
У Мађарској су у градовима Вишеграду и Сентандреји, северно од Будимпеште, власти поставиле мобилне бране, припремајући се за пораст водостаја Дунава.
Будимпешта се такође припрема за врхунац воденог таласа и затворила је острво Маргарет, рекреативну зону са хотелима и ресторанима, где је постављено десетине хиљада врећа песка у циљу заштите.
Расту водостаји река и у Хрватској, а идућих дана очекује се долазак новог воденог таласа и раст водостаја Муре, Драве и Дунава.
Врхунац воденог талас очекује за седам до десет дана, а водостај Дунава би могао да буде изузетно висок и уз њега се концентрише одбрана од поплава, преноси ХРТ.
Са поплавама се боре и у Румунији где су власти у источном румунском округу Галати послале чамце да спасу становнике и наредиле националној полицији да помогне.
Становници ће такође добити довољно воде и хране за недељу дана и моћи ће да бораве у привременим смештајима, рекли су званичници, а преноси "Вашингтон пост".
Румунски министар животне средине Мирчеа Фечет рекао је за Асошијетед прес (АП) да је у неким областима пало више од 150 литара кише по квадратном метру, што је ретка количина падавина.