Свет
Ко су најнепопуларнији лидери Европе: Шолц нема подршку ни сваког петог Немца
Популарност немачког канцелара Олафа Шолца је међу најнижим икада забележеним међу немачким лидерима и износи само 18 одсто
Популарност немачког канцелара Олафа Шолца достигло је нову најнижу лествицу од само 18 одсто, према подацима недавне анкете. Међутим, када су у питању европски лидери – Шолц није усамљен. Шолцова популарност је међу најнижим икада забележеним међу немачким лидерима и износи само 18 одсто, према анкети коју је објавио Инфратест Димап.
Насупрот томе, дугогодишња канцеларка Ангела Меркел уживала је поверење од 76 одсто током свог шеснаестогодишњег мандата – са најнижом оценом од 46 одсто након политике отворених граница током избегличке кризе 2016. године.
Шолц, који је на челу дубоко подељене тростране коалиционе владе, суочава се са наглим падом популарности која је кулминирала тиме да је његова странка освојила само 14 одсто гласова на изборима за Европски парламент у јуну – што је иза главне опозиционе странке у Немачкој и мањих партија као што је Алтернативна за Немачку (АфД).
Иако је Шолцова популарност изузетно ниска, други европски лидери не стоје много боље, при чему многа од најпрепознатљивијих лица на континенту имају ниске оцене, према доступним подацима из анкета прикупљених током протекла три месеца у њиховим земљама.
Зашто су Европљани незадовољни својим лидерима?
Иако је мера популарности сваког лидера често резултат околности у његовој земљи, Јан Кјубик, директор Школе словенских и источноевропских наука на Универзитету у Лондону рекао је за "Еуроњуз" да општи осећај разочарања због "политичког стања" може бити одговоран за генерално ниске оцене лидера у Европи.
"Постоји опипљив осећај апатичности узрокован перцепцијом да свет није у добром стању и да нико не зна како да побољша ситуацију", рекао је Кјубик, додајући да Европа такође има мањак "позитивних визионара" у свом политичком пејзажу, који је обележен са два велика рата и све већом популарношћу екстремне деснице.
Међутим, неки лидери могу одахнути, јер њихове оцене популарности нису много ниже од оних које су имали њихови претходници.
Кјубик наводи да је поверење у пољског премијера Доналда Туска постепено опадало откако је преузео дужност. Међутим, до сада, неповољно мишљење о њему није тако високо као што је било за вођу бивше владајуће странке Право и правда (ПиС) и Тусковог главног политичког ривала Јарослава Качињског.
Према Кјубику, постепено опадање поверења у Туска може се објаснити сагледавањем све веће поларизације у Пољској, као и Тусковим контроверзним покушајима да поправи штету учињену демократији од стране његових десничарских претходника из ПиС-а, што је процес који подразумева суочавање са правилима које је увела претходна влада Пољске.
"Спора и тешко разумљива комплексност овог процеса резултира све већом перцепцијом да је влада неспособна", рекао је Кјубик.
Француски председник Емануел Макрон, чија је последња оцена износила само 30 одсто, такође није сам у својој непопуларности унутар Француске, где су лидери историјски често били непопуларни. Године 2016, бивши француски председник Франсоа Оланд је добио само четири одсто подршке.
Ипак, француски политички аналитичар Франсоа Валентин рекао је за "Еуроњуз" да је Макрон учинио да га народ не воли тиме што се јавно постављао у центар политичких одлука – остављајући себе подложним критикама ако избори његове владе не наиђу на одазив француске јавности.
"То му је ишло у корист када је био нов, сада му то иде на штету. Поготово у тренутку када је све више изолован, чак и унутар свог политичког окружења", рекао је Валентин.
Што се тиче Шолца, недостатак присутности на јавној сцени често се наводи као разлог његове непопуларности.
"Многим људима недостаје на јавној сцени, где би објаснио одлуке и политике савезне владе гласачима. Такође се чини да није врло респонзиван на јавне захтеве", објаснио је Антониос Сурис, политички аналитичар на Универзитету Фреие у Берлину.
Он је указао да је "било периода ове године када се чинило да је потпуно нестао".
