Стиче се утисак да се до нових ескалација на Блиском истоку долази сваких недељу дана. Међутим, до директног окршаја Израела и Хезболаха или Ирана и даље није дошло - а највероватније неће доћи ни након најновије израелске провокације.
Експлозије пејџера, а потом и воки-токија, широм Либана несумњиво су изненадиле руководство Хезболаха, а неименовани званичник је поручио да је реч о "највећем пробоју безбедности" који се десио милитантној групи у скоро годину дана рата са Израелом.
Како је запазио уредник спољнополитичке секције Би-Би-Сија Џереми Боуен, најновија израелска операција представља понижење за Хезболах. Међутим, она неће одвратити либанску милитантну групу од даљих напада на Израел, додаје он.
Израелци своје "тајно" оружје највероватније нису искористили на начин на који су у први мах планирали: наиме, они су у први мах хтели да га искористе како би изненадили припаднике Хезболаха приликом општег напада на Либан. Међутим, њихови планови су промењени након што је један члан Хезболаха постао сумњичав у вези са уређајем.
"Дакле, Израелци су показали да могу да уђу у комуникације Хезболаха и да могу да их понизе, али овај напад не удаљава регион од отвореног рата. Напротив, она да чини извеснијим", написао је Боуен.
Израел и Хезболах: На ивици рата
Израел и Хезболах налазе се у сукобу ниског интензитета дуж израелско-либанске границе, који тиња од кад су израелске снаге напале Газу као одговор на претходни напад палестинског Хамаса на југ Израела 7. октобра прошле године.
Од самог почетка непријатељстава поставља се питање да ли би оне могле да ескалирају и прерасту у отворени рат, налик на онај који се води у Појасу Газе. Две стране су у више наврата биле на ивици ескалације - на пример, након убиства високог официра Хезболаха Фуада Шукра крајем јула - али до ње ипак није дошло.
Сукоб је, међутим, погранични регион између Израела и Либана учинио неподобним за живот: процењује се да је било 200.000 људи на ове стране границе било приморано да напусти своје домове, а многи од њих и даље не знају када ће у њих моћи да се врате.
Стручњаци се већински слажу да би Хезболах за Израелце далеко озбиљнији противник од Хамаса.
Процењује се да та шиитска милиција располаже са више од 200.000 ракета и пројектила, од којих је 5.000 дугог домета, које могу да погоде подручја до 700 километара од места лансирања. Око 5.000 њих су ракете средњег домета чији је домет до 200 километара, док око 65.000 ракете имају домета до 80 километара.
Поред тога, Хезболах се такође може похвалити стотинама противтенковских, противбродских и противваздушних ракета, као и са око 2.500 дронова. Они располажу софистицираним системом тунела, далеко дубљим од оних које користи Хамас у Гази, као и са око 50.000 добро обучених редовних бораца и 50.000 резервиста.
На путу ка новом рату
Последњи директни окршај између Израела и Хезболаха одиграо се у јулу 2006, а окидач тог сукоба био је упад бораца Хезболаха на територију северног Израела, током ког су убијена три израелска војника, док су двојица киднапована.
Иако су израелски напади нанели значајну штету либанској инфраструктури и капацитетима Хезболаха, они нису довели до коначног пораза тог покрета. Напротив - они су током наредне скоро две деценије додатно ојачали, у великој мери захваљујући подршци из Ирана.
"Чини ми се да је Израел покренуо рат за којим је жудео. Хезболах и Иран су до сада показивали велику уздржаност, али је у овом тренутку јасно да је Израел одлучан да ескалира, за шта његов безбедносни врх погрешно верује да ће бити превентивни удар који ће ослабити капацитете Хезболаха", рекао је директор истраживачког центра "Сентури" Танасис Камбанис за "Вашингтон пост".
Он је, међутим, додао да не верује да ће Израел постићи своје безбедносне циљеве: "Хезболах је јак, спреман и размишља стратешки — нанеће озбиљну штету Израелу у отвореном рату."