Стиже нови лек који би могао да се избори са "канцером психијатрије"?

Здравствени системи у целом свету не могу да пруже адекватну негу људима са озбиљним менталним болестима

Ако га регулатори америчке Управе за храну и лекове касније овог месеца одобре експериментални лек познат као КарИксТе (KarXT) биће, вероватно, први заиста нови лек за лечење шизофреније (схизофреније) у више од седам деценија.

Особе које болују од шизофреније често су гурнуте на маргину друштва, а лекови којима се третирају су стари и служе само за смирење пацијената и често имају подужу листу нежељених ефеката.

"За већину пацијената покушај нормалног живота је немогућ", каже за "Фајненшел тајмс" клинички истражитељ Грег Матингли, који је надгледао више од 400 испитивања тестирања психијатријских лекова.

Шизофренија се обично појављује у касној адолесценцији као резултат генетске предиспозиције, у комбинацији са факторима животне средине као што су стрес или употреба дрога. Особе које пате могу искусити симптоме у распону од проблема са памћењем и друштвене изолованости до психотичних сломова који трају недељама.

Неуронаучник Стив Пол, који је развио претечу КарИксТеа док је радио у компанији "Илај Лили", описује шизофренију као "канцер психијатрије", због штете коју наноси оболелима, што може довести до тога да им живот буде скраћен за скоро 30 година у поређењу са просечним животним веком.

Глобално, око 24 милиона људи, или један на сваких 300, погођено је овом болешћу. У САД су те стопе веће - чак 3,8 милиона одраслих.

Толико су озбиљни проблеми са којима се суочавају они са психијатријским болестима, укључујући анксиозност, депресију и у најекстремнијим случајевима шизофренију, да је америчка влада недавно саопштила да је земља у кризи менталног здравља. Само шизофренија кошта буџет САД 170 милијарди долара годишње.

До лека се, пише "Фајненшел тајмс", дошло случајно. Научници "Илај Лилија" који су 1990-их развијали експериментални лек за Алцхајмерову болест - ксаномелин, били су изненађени када су током клиничких испитивања открили да смањује симптоме психозе које доживљава око трећине шизофреничара.

Више од деценије касније, овај лек ће бити лиценциран и комбинован са другим леком, троспиумом, да би се смањили гастроинтестинални нежељени ефекти. Тако је створен КарИксТе.

Лек делује тако што циља на мускаринске рецепторе у мозгу који модулирају ослобађање допамина на извору, уместо да директно блокира допамин.

Садашња генерација лекова за шизофренију, које су произвођачи лекова често хвалили као велики напредак када су пуштени у продају и углавном познати као атипични, заправо су само итерације хлорпромазина.

Често успевају да зауставе психотичне епизоде, али остављају пацијенте безвољнима и повученим, и склоним брзом дебљању. До половине пацијената на традиционалним антипсихотицима на крају има поремећај познат као тардивна дискинезија, који узрокује невољне, неконтролисане покрете.

Очекује се да ће КарИксТе добити регулаторно одобрење у САД, што би могло да отвори пут његовом увођењу на глобална тржишта.

Проблем је што је Институт за клинички и економски преглед, утицајна непрофитна организација за одређивање цена лекова, препоручио да КарИксТе има цену до 20.000 долара годишње, што би могло да ограничи доступност лека.