Чешки председник: Кијев да прихвати да ће Руси преузети контролу неких територија

Кијев би требало да прихвати да ће "привремена" руска контрола над неким територијама бити вероватан исход сукоба у Украјини, поручио је чешки председник Петр Павел, иначе отворени присталица Украјине који је за "Њујорк тајмс" додао да ни Москва ни Кијев не могу да остваре своје максималистичке циљеве.

"Говорити о поразу Украјине или поразу Русије… то се једноставно неће догодити. Дакле, крај ће бити негде између. Највероватнији исход рата биће да део украјинске територије буде привремено под руском окупацијом" додао је он, предвиђајући да би "привремено" могло да траје годинама.

Павел прихватио реалност: Фантазија је очекивати да Украјина поврати контролу над Кримом

Влада Владимира Зеленског је одбацила било какав мир који не враћа Украјину на границе из 1991. године – које би укључивале Крим, као и Доњецку и Луганску Народну Републику, Херсон и Запорожје.

Русија је више пута понављала да се о статусу руских региона не може преговарати и да Украјина треба да "призна реалност" пре него што дође до прекида ватре, а нарочито мировног споразума.

Са умором од сукоба који "расте свуда" и због "популиста" попут Виктора Орбана из Мађарске и Роберта Фицоа из Словачке који "ремете јединство ЕУ", сматра и Павел, Украјинци треба да буду "реални у погледу подршке коју могу да постигну".

Раније спроведене анкете показале су, иначе, да би две трећине Чеха подржало мир у Украјини ако би то значило да Кијев уступи неку територију, док је 54 одсто против "иницијативе за муницију" Прага за снабдевање Украјине артиљеријским гранатама.

Павел је раније тврдио да Чеси немају "другу опцију осим да подрже Украјину у овом тренутку", јер се Праг противи свету "у коме једна земља може да нападне другу само зато што је већа и јача". У једном од ранијих својих изјава чешки председник оценио је и да евентуални мировни споразум између Русије и Украјине вероватно не би био фер и додао да је "фантазија" очекивати да Украјина поврати контролу над Кримом и добије одштету од Русије.

Чешка Република се придружила НАТО-у, чије циљеве сада здушно подржава, још у марту 1999. године, свега 12 дана пре него што је Алијанса предвођена САД покренула ваздушну агресију на Србију.