Свет
Трећи либански рат у најави: Да ли је дошло време за коначни обрачун Израела и Хезболаха?
Сукоб Израела и Хезболаха ушао је у нову фазу након најновијег ракетног напада на Либан, али је мало вероватно да ће до довести до отвореног рата две стране
Окршај Израела и арапских милитантних покрета Хамас и Хезболах ушао је у нову фазу, након што су израелске одбрамбене снаге (ИДФ) у понедељак спровеле до сада најмасовнији ракетни напад на Либан, у ком је погинуло више од 500 људи.
Иако је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху у поруци становницима Либана поручио да "Израел није у рату са њима, већ са Хезболахом", то неће бити велика утеха за породице најмање 83 жртве, за које су УН потврдиле да су цивили. Стварни број цивилних жртава је, несумњиво, знатно већи.
Израел и Хезболах налазе се у мање или више отвореном сукобу од оснивања те организације почетком 1980-их година, који је у неколико наврата ескалирао у отворени рат.
Најновији окршај избио је 8. октобра, када је Хезболах започео кампању ракетних удара на север Израела, у знак подршке палестинским борцима у Појасу Газе. Током првих десет месеци сукоба у њему је погинуло више стотина људи - углавном у Либану, док је око 200.000 људи са обе стране границе расељено.
Иако је опасност од избијања отвореног рата између Израела и Хезболаха присутна месецима, до директног окршаја две стране до сада није дошло. Израелци су се, чини се, определили за циљана убиства високих команданата Хезболаха, међу којима се налазе Фуад Шукр, Ибрахим Акил, Висем ел Тавил и Талеб Абдулах, као и бомбашке нападе, попут детонације пејџера и токи-вокија, у којима је погинуло најмање 42, а рањено више од 3.000 људи.
Експлозије уређаја за комуникацију представљале су посебно тежак ударац за ту либанску милитантну групу, која ће у будућности бити приморана да користи још примитивније направе како би комуницирала без страха од израелског напада.
То, међутим, није спречило Хезболах да настави са нападима на север Израела, а лидер те организације Хасан Насрала је у 19. септембра поручио да су најновији израелски напади "велики ударац", али да ће га Хезболах пребродити.
Сукоб на израелско-либанској граници додатно је заоштрен након што је израелска војска (ИДФ) јуче спровела највећи напад на Либан од почетка сукоба у Гази почетком октобра прошле године, који је укључивао око 1.600 ракетиних удара на положаје широм Либана.
Према подацима либанског Министарства здравља, у најновијем нападу погинуло је најмање 558 људи, док је више од 1.800 њих повређено - што је понедељак учинило најкрвавијим даном у Либану од краја грађанског рата у тој земљи пре скоро 35 година.
"Сва дешавања на Блиском истоку од октобра, али и сви претходни израелско-арапски сукоби, јасно говоре која је то страна која жели рат и уништење. То је пре свега Израел", за РТ Балкан каже универзитетски професор др Срђан Перишић.
Шта Израел покушава да постигне?
Безбедност границе са Либаном, али и читаве Галилеје (северног Израела), приоритет је за све владе у Тел Авиву више од четири деценије. Главни циљ ИДФ-а и данас је несумњиво потискивање Хезболаха северно од реке Литани, која се налази 25 километара северно од израелско-либанске границе.
То би значило потпуно спровођење Резолуције 1701 Савета безбедности УН из 2006, којом се од Хезболаха захтева да повуче своје оружане снаге северно од те реке.
Израел је већ два пута улазио у рат са својим северним суседом како би постигао тај циљ: први пут 1982, након чега је окупирао југ Либана пуних 18 година, и други пут 2006. године, када је водио једномесечни рат против Хезболаха. Њихов успех је, међутим, у оба наврата био тек половичан.
"Ово што се данас дешава је већ виђено. Израел је већ интервенисао 2006, али је тада Хезболах победио, због чега су израелске снаге морале да се повуку са југа Либана", истиче Перишић.
Наш саговорник ипак сматра да неће доћи до веће ескалације, као и да се Иран неће директно укључити у окршај Израела и Хезболаха. Перишић истиче да је разлог за то чињеница да је Иран мирољубива држава која избегава сукобе, али и то што Тел Авив располаже са нуклеарним оружјем, а Техеран не.
Он указује да су САД током прошле године желеле да увуку Иран у директни сукоб са Израелом, али да то више није случај.
"САД су прошле године желеле да укључе Иран у рат због Русије, како би 'извукле' једног руског савезника. Међутим, они више нису у стању да воде два рата, зато је Израел остао сам у својим покушајима да увуче Иран у рат. Израел је у се понаша себично, и из те себичности родила се ова велика агресивност и тероризам", каже Перишић.
У израелским медијима и даље доминира став да је отворени рат између две стране није известан. Израелски генерал у пензији Цвика Хаимович је, у тексту за десничарски лист "Израел хајом", истакао да ни једна ни друга страна не желе ескалацију.
"Хезболах намерно избегава ударе јужно од Хаифе, укључујући област Тел Авива и критичну инфраструктуру у близини Хадере. Такви напади би вероватно значили објаву рата, чиме би био узбуркан досадашњи, иако напет, контролисани сукоб", истакао је он.
Имају ли Израелци превише самопоуздања?
Хезболах још увек није искористио своје најнапредније ракете у нападима на Израел, а Тел Авив жели да тако и остане, зато што би чак и напредна израелска противваздушна одбрана имала проблема да изађе на крај са ракетним нападом пуне снаге из правца Либана.
Међутим, Хезболах више није у позицији у којој је био пре избијања актуелног сукоба, а њихове претње нису толико уверљиве као раније. Чињеница да је Израел успео да елиминише више високих официра те организације, и то дубоко на либанској територији, показује да ниједан њихов званичник више није безбедан - било да се налази у јужном Либану, предграђима Бејрута или Техерану.
Све то је несумњиво осоколило израелске званичнике, који су данас очигледно спремни да повуку крајње ризичне потезе како би постигли своје циљеве. Међутим, превише самопоуздања може довести до опуштања, које је Израел већ једном скупо коштало - пре нешто мање од годину дана, када су борци Хамаса пробили блокаду Појаса Газе, убили више од 1.000 Израелаца и узели више од 200 талаца.
На Нетанјахуу и његовим сарадницима је да ту грешку не понове, пошто овог пута вероватно не би имали прилику за поправни.
