Свет
Шта нова француска влада значи за Брисел?
Председник и премијер се боре за контролу различитих ресора па би политичка слика могла бити нешто другачија него раније
После два месеца чекања, Француска коначно има нову владу у којој су лојалисти председника Емануела Макрона успели да задрже кључна министарства, од економије до енергетике, што значи да се не очекује радикална промена позиције Француске о главним економским питањима.
"Политико", међутим, пише како начин на који су портфељи распоређени, при чему млађи министри за ЕУ послове и буџет директно извештавају новог премијера Мишела Барнијеа, показује да нови премијер жели да има директну реч о питањима која се односе на Европску унију.
Тако се наводи да је Антоан Арман из Макронове странке, наследио од Бруна Ле Мера министарство економије и финансија — и огромне изазове. Он има задатак не само да смањи огроман дефицит Француске, већ и да за само неколико дана, како би избегао новчану казну ЕУ, осмисли вишегодишњи буџет који ће послати Бриселу.
Француска је под такозваном процедуром прекомерног дефицита због кршења правила о потрошњи ЕУ прошле године и од ње се тражи да изађе са кредибилном путањом смањења дефицита и списком реформи за раст. Али, Арман је под притиском својих партијских партнера да не подиже порезе .
Ту је и нови министар за буџет Лоран Сен Мартин такође из Макронове странке, који би по функцији требало као и обично да полаже рачуне министру економије и финансија, али сада ће директно одговарати премијеровом кабинету, што је, према писању "Политика" знак да Барније жели да задржи директну контролу над буџетом, што значи да ће нови премијер бити директно укључен у преговоре о буџету са Бриселом.
Најватренија француска пронуклеарна министарка Агнес Панијер-Рунашер, такође из Макронове странке, поново је у седлу и сада је моћнија него икада.
Током свог претходног мандата као млађи министар, она је успешно водила француску пронуклеарну "офанзиву шарма" у Бриселу, покренувши савез пронуклеарних земаља и преговарајући о реформи тржишта електричне енергије у ЕУ која је и даље омогућавала Француској да субвенционише своје нуклеарне шампионе.
Њу ће подржати релативно непозната млађа министарка енергетике, такође из Макроновог табора: Олга Гиверне.
Имати министра енергетике који познаје бриселску машину биће предност, посебно пошто Француска покушава да избори субвенције нуклеарном сектору у оквиру такозване процедуре Важног пројекта од заједничког европског интереса (ИПЦЕИ), алата који омогућава Европској комисији да дају зелено светло за субвенције у стратешком сектору . То ће сада надгледати нови комесар Француске, извршни потпредседник за индустријску стратегију Стефан Сежурне", истиче "Политико" додајући да ће померање нове владе удесно вероватно утицати на позицију Француске кад је реч о трговинским питањима.
За време свих премијера које је именовао Макрон, Француска је, наиме, оклевала да подржава трговинске споразуме којима се систематски супротстављају утицајни француски пољопривредни лобији или је јавно мњење према њима критично.
Под новом владом, протекционистичка репутација Француске ризикује да се погорша.
За разлику од свог претходника Франк Ристера, нова млађа министарка за трговину Софи Примас, из Барнијеове десничарске републиканске странке, отворено се противила трговинском споразуму између ЕУ и Канаде (ЦЕТА). Примас, која је председавала економским комитетом француског сената, гласала је против његове ратификације раније ове године. Непотребно је рећи да се она такође противи трговинском споразуму ЕУ - Меркосур који је назвала "парним ваљком" за француску пољопривреду.
Нова министарка за суверенитет пољопривреде и хране Ени Женевард, такође из републиканаца, такође је раније гласала за убијање ЦЕТА.
Од када је ЦЕТА привремено ступио на снагу пре седам година, француски извоз у Канаду порастао је за више од 30 одсто, али Макронови противници су напали споразум као симбол председниковог протржишног става.
