Алтернативне друштвене мреже: Може ли се без цензуре и "кенсл културе" на интернету?

Да ли сте чули за Гетр, Парлер, Бајтшут, Одиси и Трут соушал? Да ли користите Телеграм и Рамбл? 

Групи друштвених мрежа које бришу, цензуришу и бране "непожељно" мишљење недавно се придружио и ТикТок, који је раније важио за оазу слободе говора и платформу на којој су барем донекле постојале идеје које одударају од наметаног мејнстрим наратива, дијалог и сукоб мишљења.

Сада се поставља питање да ли и даље постоје дигитални простори без цензуре, и ако да - које су њихове могућности.

Познато је да "Метини" Инстаграм и Фејсбук, али и Јутјуб, већ годинама малициозно таргетирају своје кориснике недозвољавајући им да виде било шта што би могло да наруши слику о свету какву Запад жели да промовише.

По сличном принципу ради и Гугл претраживач: На врху претраге добијате спонзорисане и плаћене резултате, у средини оне идеолошки подобне, а да бисте заиста дошли до онога што вам треба често морате прилично да "листате" у тражите.

Под маском ограничавања апстрактног концепта "дезинформација" и говора мржње, интернет платформе филтрирају садржаје који могу да допру до корисника, како путем својих алгоритама који отворено фаворизују поједине, на пример, политичке опције или производе по принципу "ко више плати", тако и директно бришући и бранећи информације и канале које се не уклапају у идеолошки оквир који им одговара. 

"Свако има право на слободу мишљења и изражавања, то обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима и без обзира на границе", наводи се у члану 19 Универзалне декларације о људским правима. Јасно је да је овако дефинисана слобода говора на интернету утопија. Такође је јасно да поједини садржаји, попут дечје порнографије, морају бити максимално цензурисани и кажњиви. 

На друштвеним мрежама се, као и у "офлајн" животу, не сме допустити баш све. Ипак, велика је разлика између цензурисања криминалне и само "неподобне" активности. 

Иако најпопуларније и најкоришћеније глобалне друштвене мреже негују врло "строге" идеолошке механизме цензуре, чињеница је да донекле и даље постоје дигитални простори у којима се неће гушити сваки покушај довођења доминантног наратива и западне "истине" у питање. 

Алтернативне друштвене мреже и чему која служи

"Пју рисерч центар" је крајем 2022. године радио истраживање о популарним "алтернативним" платформама које истичу да негују слободу говора и које не нагињу ни ка једној политичкој опцији и тако издвојио Телеграм, Рамбл, Трут соушал, Гетр, Парлер и Бајтшут. 

Свим платформама се осим Трамповој Трут соушал може приступити и у Србији. 

Рамбл и Бајтшут су превасходно мреже за размену видео садржаја, налик Јутјубу и експлицитно истичу да се "противе цензури". Слична је и платформа Одиси.

"Популарност Бајтшута нагло је порасла када су Јутјуб, Твитер и Фејсбук пооштрили правила за борбу против дезинформација и говора мржње. Највећи ривал Бајтшута Одиси је такође добио на популарности. И једни и други себе промовишу као рај за слободу говора, и на челу су брзорастућег алтернативног медијског екосистема који некада маргиналне идеје сада показује милионима људи широм света", писао је Ројтерс.

Гетр и Парлер највише личе на Икс, односно некадашњи Твитер, који након што га је преузео Илон Маск такође значајно мање модерира и уклања садржај.

На овим платформама, наводи "Пју рисерч центар", највише је републиканске публике којој смета распрострањена цензура у корист демократске странке и тзв. кенсл култура. 

Рамбл, на пример, наводи да у борби против "културе отказивања" подржава "различита мишљења, аутентично изражавање и потребу за отвореним дијалогом". Слично, Геттр наводи да сајт "помаже слободу говора, одбацује културу отказивања и пружа платформу за размену идеја".

На овим платформама садржај се најчешће модерира тако што се уклања порнографија и "промоција насиља и тероризма". 

Ове алтернативне друштвене мреже стављају акценат и на заштиту приватности корисника, попут све популарније апликације за размену порука Телеграм. Ипак, након што је ухапшен у Паризу, оснивач Телеграма Павел Дуров попустио је и прихватио да преда адресе и бројеве телефона корисника властима, уколико су за то обезбедиле судске налоге и другу потребну документацију.

Осим позива и порука, на Телеграму постоје канали и групе на којима се деле разноврсни, слабије модерирани садржаји: фотографије, вести, видео снимци итд.

Не уклањају се и не означавају "идеолошки неподобни" садржаји и тзв. дезинформације, али се неретко не уклањају ни порнографија ни насиље (који, опет, не би требало да дођу до вас уколико их не потражите или вам неки ваш контакт, канал или група коју пратите не пошаљу).

На "обичном" интернету (дарк нет је сасвим друга прича) скоро је немогуће (а можда не би ни требало) доћи до сасвим немодерираних платформи. Ипак, оно што прави разлику јесте разлог из ког се неки садржај допушта, а други уклања. Односно, да ли се уклањање врши с циљем манипулације и скривања чињеница, или на пример с циљем заштите друштва и малолетника.