Свет

ЕП одбио да позове Кијев да се извини због масакра над Пољацима у Другом светском рату

Амандман на резолуцију Европског парламента о подршци Украјини који би позвао Кијев да се извини за Волињски масакр и престане са одавањем почасти личностима које су за њега одговорне одбачен је с 395 гласова "против", 142 "за" и 66 уздржаних
ЕП одбио да позове Кијев да се извини због масакра над Пољацима у Другом светском ратуGetty © Christopher Furlong

Посланици Европског парламента (ЕП) одбили су предлог којим се Кијев позива да се извини за такозвани Волињски масакр током Другог светског рата, када су украјински националисти побили десетине хиљада Пољака.

Десничарска посланичка група Европа суверених нација (ЕСН) предложила је прошле недеље неколико амандмана на резолуцију под називом "Наставак финансијске и војне подршке Украјини од стране држава чланица ЕУ".

У предлогу амандмана који је изнео Ханс Нојхоф из Алтернативе за Немачку (АФД) се наводи предлаже "подсећање на масакр Пољака у Волињу и Источној Галицији од 1943. до 1945. године, које су починили припадници Украјинске побуњеничке армије (УПА)" уз "наглашавање обавезе Украјине да се у потпуности извини за ове злочине, дозволи ексхумацију свих жртава и забрани одавање почасти историјским личностима одговорним за масакре".

Амандман је одбијен са 395 гласова "против", 142 "за" и 66 уздржаних. Други амандмани које је изнео ЕСН, а који су тражили да ЕУ значајно ублажи своју реторику о украјинском сукобу и почне да се залаже за мировне преговоре, такође нису усвојени.

Међу онима који су гласали "против" било је неколико левичарских или центристичких пољских посланика у Европском парламенту. Јоана Шеринг-Вилгус, једна од противника предлога, тврдила је да резолуција о помоћи Украјини "није време ни место" за дебату о историјским догађајима као што су Волињски масакри.

Европосланик Кристоф Смишек објаснио је да је гласао против јер је, како је рекао, предлог имао "антиукрајинску агенду", додавши да су га подржали "антипољски неофашисти из АфД-а, који (бивше немачке) територије у Пољској називају источном Немачком".

Волињски масакр је дуго био тачка трвења у украјинско-пољским односима. Процењује се да је УПА, која је сарађивала са Трећим рајхом током Другог светског рата, убила између 40.000 и 100.000 Пољака. Пољски парламент је масакр прогласио "геноцидом", на шта Кијев нерадо пристаје.

Упркос неким текућим дипломатским покушајима да се умањи значај овог историјског спора, Варшава, која је иначе била једна од најжешћих присталица Кијева у сукобу с Русијом, рекла је да се противи придруживању Украјине ЕУ све док се питање Волињског масакра, укључујући ексхумацију жртава, не реши.

image