Демократија и(ли) изборна воља грађана: Хоће ли победници избора у Аустрији проћи као у Француској?

Победа Слободарске партије (ФПО) на парламентарним изборима у Аустрији индикатор је два феномена који су се могли запазити и у другим деловима у Европи – да подршка политици актуелних либералних центристичких власти опада, али и да се састав нових влада може радикално разликовати од бирачке воље грађана.

О првом од наведених феномена говоре успеси десничарске Алтернативе за Немачку (АФД) и Алијансе Сара Вагенкнехт у немачким државама у Саксонији и Тирингији, односно левичарске коалиције Нови народни фронт и десничарског Националног окупљања на изборима у Француској.

О потоњем, пак, говори одлука француског председника Емануела Макрона да не додели мандат Новог народног фронта Луси Касте, већ Мишелу Барнијеу из редова Републиканаца, партији десног центра, чија је политика ближа Макроновој. Одлука француског председника навела је носиоце левичарске коалиције, Непокорену француску, да покрене процес за Макронов опозив, а хиљаде Француза чија је изборна воља погажена да изађу на улице.

Аустријски слободари су на платформи која укључује противљење наоружавању Украјине, поштовање територијалног интегритета Србије и заустављање масовних миграција у Европу освојили 29,1 одсто гласова – недовољно за самостално формирање владе, али више него било која друга аустријска партија, и 13 одсто више него што је ФПО освојио на парламентарним изборима из 2019. године. 

Ако се узме у обзир опадање популарности других већих странака у протеклих пет година – Народна партија канцелара Карла Нехамера (ОВП) је спала с 37,5 на 26,3 одсто гласова, њихови коалициони партнери Зелени са 13,9 на осам одсто, а Социјалдемократска партија (СПО) са 21,2 на 20,5 одсто – победа ФПО је утолико значајнија, оцењује Душан Достанић са Института за политичке студије за РТ Балкан. 

Краус: За Слободарску партију Аустрије "Косово" није држава

"То је велики, велики ударац и показује незадовољство бирача", каже Достанић, и напомиње да је чињеница да ће ФПО бити "старији партнер" у потенцијалној коалиционој влади која би се око њих оформила "ствара озбиљне проблеме другим великим партијама".

Достанић подсећа да је Херберт Хикл, лидер ФПО и савезник мађарског премијера Виктора Орбана, у изборној ноћи послао отворен позив свим странкама за формирање коалиције, али да је одговор махом био хладан.

Из ОВП је саопштено да су отворени за сарадњу са ФПО али да неће улазити у коалицију са њима, док Достанић сматра мало вероватним да ће се Социјалдемократе, Зелени или НЕОС, који је са девет одсто гласова завршио на четвртом месту, одазвати на Хиклов позив. 

Овакво стање ствари посебно доводи у питање кредибилитет политике ОВП. То се може видети на примеру ограничавања миграција, значајне ставке програма ФПО коју је Нехамерова партија покушала да присвоји уочи избора, а која се коси с начелима њихових актуелних коалиционих партнера, Зелених.

"Онда се поставља питање с ким они намеравају да спроводе такву политику и колико су та предизборна обећања нешто чему се може веровати, ако немају намеру са слободарима, а Зелени су експлицитно против таквих мера", примећује Достанић. 

Сличност са ситуацијом у Француској се може приметити и у ставу председника према очигледном победнику на парламентарним изборима.

Док је Макрон сугерисао да би влада предвођена Непокореном Француском угрозила "институционалну стабилност", наш саговорник напомиње да је аустријски председник Александер Ван дер Белен, иначе из редова Зелених, показивао "отворену нетрпељивост" према Слободарској партији.

Уколико би преостале партије истрајале у бојкоту ФПО, алтернатива би била "губитничка коалиција" предвођена Народном партијом. Достанић каже да би ОВП и социјалдемократе имале већину са 93 од минимална 92 места у парламенту, али да би нека "релативно комотна" коалиција морала укључити и Зелене или НЕОС. 

У таквом случају, диспаритет између програма и политичке оријентације чланова хипотетичке "коалиције губитника" не би био једини проблем.

"Уместо да избори буду некакво решење, ако се буде игнорисао успех Слободарске партије – уместо решења, биће нових невоља. Отварају се нова питања, а ни стара баш нису до краја затворена", закључује Достанић.