Оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж изјавио је да данас да је на слободи само зато што се изјаснио "кривим за новинарство", и изјавио да је ЦИА имала план да га киднапује и убије у Лондону.
"Изјаснио сам се кривим што сам тражио информације, а затим од извора добио те информације. Изјаснио сам се кривим што сам обавестио јавност о тим информацијама", казао је Асанж током свог првог јавног обраћања пред Одбором за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе ПАЦЕ у Стразбуру.
Оснивач "Викиликса" је изјавио да су постојали планови ЦИА да се он киднапује и убије у Лондону, док су његове присталице у Европи биле изложене хакерским нападима, преноси ТАСС.
"То што смо ја, моја породица и моји сарадници били мете агресивних вансудских и екстратериторијалних (напада) пружа редак увид у то колико моћне обавештајне организације спроводе транснационалну репресију", рекао је он.
Асанж је додао да је, након што је објавио податке о масовној производњи злонамерног софтвера и програму за шпијунажу ЦИА, тадашњи шеф организације Мајк Помпео "почео кампању одмазде" против њега и његових присталица.
Према речима оснивача "Викиликса", постојали су планови да се он киднапује и убије у Лондону, док су његове присталице у Европи биле изложене хакерским нападима и крађама.
"На мети су били и моја супруга и мој мали син. Посебан агент ЦИА је био одређен да стално надгледа моју жену и дата су упутства да се узме узорак ДНК из пелена мог шестомесечног сина", рекао је Асанж, цитирајући сведочења више од 30 садашњих и бивших америчких обавештајних службеника, које су дали у интервјуима америчкој штампи, а што су додатно потврдили снимци заплењени током судских процеса против неких агената ЦИА, наводи ТАСС.
Он је европским посланицима рекао да је признање кривице по оптужбама за шпијунажу САД било неопходно, јер правни и политички напори да се заштити његова слобода нису били довољни, преноси "Гардијан".
"На крају сам изабрао слободу уместо неоствариве правде. Данас сам слободан након година затвора јер сам се изјаснио кривим за новинарство", рекао је Асанж.
Он је рекао да су САД заузеле "опасну" позицију у међународном праву, тиме што су својим поступцима показале да само амерички држављани имају право на слободу говора, и да ни Европљани нису безбедни од Вашингтона по том питању.
"Права новинара и издавача у европском простору су под озбиљном претњом. Међународна репресија овде не сме постати норма. Као једна од две главне светске институције које постављају норме, ПССЕ мора деловати", рекао је Асанж, преносе РИА Новости.
Слобода на "мрачном раскршћу"
Рекао је да се нада да његово данашње сведочење може да послужи за истицање слабости, постојећих мера заштите и помоћи онима чији су случајеви мање јавни, али који су једнако рањиви.
Асанж је рекао да је слобода говора на "мрачном раскршћу".
"Бојим се да ће бити прекасно ако институције попут Парламентарне скупштине Савета Европе не схвате озбиљност ситуације. Сви треба да учинимо свој део како бисмо осигурали да се светло слободе никада не угаси, да ће потрага за истином живети и даље и да гласови многих не буду ућуткани интересима неколицине", рекао је он.
Напоменуо је да новинари не би требало да буду прогоњени због обављања свог посла.
"Новинарство није злочин", нагласио је Асанж.
Асанж, који има 53 године, вратио се у Аустралију у јуну ове године након што је признао кривицу за кршење америчког закона о шпијунажи на основу чега је постигнут споразум о ослобађању и окончана његова 14-годишња правна одисеја у Великој Британији.
Стела, с којом се оженио док је био у затвору у Лондону, рекла је да ће му бити потребно време да буде са својом децом, да поврати здравље и менталну равнотежу након дугог боравка у заточеништву.