Израелска војска (ИДФ) је у раним јутарњим часовима по локалном времену, након интензивне припреме артиљеријским и ударима из ваздуха, покренула копнену операцију ограниченог формата на југу Либана.
Претпоставља се да је један од циљева операције уништавање, или бар онеспособљавање милитантне групе Хезболах, а према саопштењу ИДФ-а, мете напада су села близу границе која представљају непосредну претњу заједницама на северу Израела.
Вреди подсетити и да је пре неколико дана лидер Хезболаха Хасан Насрала убијен је у ваздушном нападу израелског ваздухопловства.
Копнене снаге израелске војске све време имају подршку Ратног ваздухопловства и артиљеријских јединица, а уз окршаје у пограничним деловима Израел је извршио неколико удара по Бејруту и другим деловима Либана. Са друге стране, Хезболах је одговорио лансирањем ракета ка Тел Авиву и другим израелским градовима.
Шта Израел жели да постигне копненом операцијом на југу Либана?
Портпарол ИДФ-а Данијел Хагари је у саопштењу изјавио да је "Хезболах намеравао да користи села у близини границе са Израелом за покретање инвазије на израелске домове у стилу напада Хамаса 7. октобра".
"Хезболах је претворио либанска села у близини (Израела) у војне базе, за напад на Израел", рекао је он.
Хагари је даље тврдио да је Хезболах планирао "напад на Израел, израелске заједнице и масакр недужних мушкараца, жена и деце", те да је план наводно назван "Освајање Галилеје".
Иако је истинитост тврдњи портпарола ИДФ-а веома упитна, из њих се може закључити да Израел, бар у првој фази копнене операције, намерава да у јужном Либану успостави тампон зону, односно да потисне припаднике Хезболаха што даље од својих граница.
Према речима уредника ТВ Фронт Андреја Млакара тренутно се одвија прва фаза, која подразумева ограничени упад.
"Оно што се сада дешава је прва фаза, односно ограничени упад и неће се ићи на колективни удар, већ у дубину од око 20 км", оцењује Млакар, и додаје да ће ИДФ упасти из правца Голана и Галилеје највероватније до реке Литани.
Како наводи, за ту реку је карактеристично што има неправилан ток јер тече од североистока од Сирије, затим протиче кроз долину у јужном Либану све до ушћа у Средоземно море, а њу Израел види као неку врсту природне границе.
"То је доста специфична река, није велика и може да се прегази тенковима. Израелци су знали да је прелазе, али за њих то је нека врста природне границе докле могу да функционишу и пре су радили на том терену. Они ће у сваком случају сматрати да је то природна граница на којој они треба да се задрже и да преко ње одбаце Хезболах јер ће у том случају лакше контролисати прелазак реке и моћи да успоставе тампон зону", истиче уредник ТВ Фронт.
Млакар подсећа и да је у прошлости у пограничним деловима на југу и југоистоку Либана постојала тзв. зона безбедности, успостављена након окупације дела ове државе током Првог либанског рата 1982. године.
"Та зона је постојала до 2000. године када се Израел повукао, након герилског сукоба и самоубилачких напада Хезболаха који су били редовна појава и поприлично су десетковали ИДФ у периоду од 1982. до 2000. године, када се израелска војска потпуно повукла", изјавио је он.
Према његовим речима, циљ израелске копнене операције је да што више изолује и одбаци Хезболах у дубину територије Либана, како би се Голанска висораван и Галилеја што више обезбедиле од масовних удара и ракетних напада, а за ово ИДФ су ангажовале довољан број трупа.
Које јединице је ангажовала израелска војска?
Према писању бројних израелских и страних медија, упад у јужни Либан предводи 98. дивизија, једна од најбољих јединица ИДФ-а, која се састоји од три падобранске и по једне бригаде командоса, артиљерије и логистике.
"Израел је послао елитну 98. падобранску дивизију, али то није само падобранска јединица, већ јој је то званичан назив. Ради се о специјализованој дивизији, за специјалне задатке. Она је пре два месеца повучена из Газе и пребачена на север Израела", наводи Млакар и додаје:
"Њени припадници су имали специјалан задатак у Гази да лове лидере и команданте војног крила Хамаса, тј. да их живе хватају. Наравно у томе великим делом нису успели јер су све живо око себе сравнили са земљом".
Како наводи, сада је ова дивизија добила задатак да уђе у Либан и они су синоћ, односно јутрос први ушли у Либан.
"На првим снимцима јединица у колони које улазе у Либан се налазе управо припадници 98. падобранске дивизије израелске војске", рекао је саговорник РТ Балкан.
Поред 98. дивизије, за потребе операције је ангажована и 7. оклопна опремљена тенковима "меркава" МК.4М, затим 1. пешадијска бригада "Голани" из састава 36. дивизије, затим Шајетет 13, тј. елитна јединица израелске морнарице.
"Постоји сијасет јединица. Не ради се о класичним борбеним јединицама, већ тешким механизованим специјализованим јединицама, могло би се рећи комбинованим", рекао је Млакар и додао:
"Осим тога, из Хаифе су послате подморнице наоружане крстарећим ракетама да патролирају дуж обала Либана, а трупама на копну из ваздуха подршку пружају пилоти из 69. ловачко-бомбардерског пука наоружани вишенаменским борбеним авионима Ф-15И".
Како наводи, према одређеним проценама на северу Израела налази се укупно 15 до 20 ојачаних бригада израелске војске, односно око 200.000 људи, када се рачунају борбене, као и логистичке и јединице за подршку.
Хезболах и питање либанске војске
Иако израелске снаге према мишљењу нашег саговорника имају довољно трупа за ограничену офанзивну и излазак на реку Литани, успех операције ће зависити и од бројности Хезболахових бораца распоређених на југу Либана, који важи за њихово упориште.
"Остаје неколико питања. Под један - бројно стање Хезболаха, под два - чиме су борци овог покрета опремљени и под три - како ће либанска војска реаговати на ограничени упад", истиче Млакар.
Према подацима изнетим у Светском алманаху ЦИА, процењује се да Хезболах има око 50.000 наоружаних бораца, подељених на активни и резервни састав. Наравно, мало је вероватно да су сви борци распоређени дуж саме границе са Израелом.
Главно наоружање Хезболаха су противоклопни системи, који могу бити озбиљна претња за израелске тенкове и оклопна возила, као и велики број ракетних система земља-земља. Већину њих чине вишецевни лансери попут оних заснованих на совјетском "граду", али је познато да милитантна група располаже различитим пројектилима земља-земља иранске производње, укључујући и мању количину тактичких балистичких ракета.
Подсећања ради, непосредно пре покретања израелске операције, Оружане снаге Либана саопштиле су да су се њихове јединице у близини границе са Израелом повукле пет километара у дубину територије.
"Поставља се питање да ли ће либанска војска ићи на то да мирно посматра, будући да је углавном опремљена америчким наоружањем и да се синоћ повукла", наводи он.
Према његовом мишљењу, постоји могућност да либанска војска заправо покушава да "опере руке" од свега, јер желе да буде јасно да то није рат између ИДФ-а и њених трупа, већ између ИДФ-а и Хезболаха.
"Заправо либанској војсци донекле и одговара да се Хезболах у одређеној мери уништи, тј. окрњи како би се смањио његов утицај, пре свега на југу Либана", закључује Млакар.