Свет
Нису га склонили: Зашто се Џулијан Асанж обратио светској јавности
Било је веома значајно данас чути од Асанжа о његовом прогону, као и о томе да су се САД одлучиле да гоне људе који нису њихови држављани, да гоне новинаре, односно издаваче, због оно што је објављено на њиховим сајтовима што је кршење Првог амандмана америчког Устава, каже за РТ Балкан новинар Владимир Радомировић
Крив сам за новинарство, рекао је у првом јавном обраћању након што је пуштен из затвора оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж.
У говору који је одржао у Парламентарној скупштини Савета Европе Асанж је објаснио своје признање кривице за кршење америчког закона о шпијунажи на основу којег је постигнут споразум пред судом у Великој Британији, а он после 14 година правне борбе пуштен на слободу.
Изабрао слободу уместо неоствариве правде, рекао је Асанж, чиме је јасно поручио да правда није победила јер ње једноставно нема.
"Изјаснио сам се кривим што сам тражио информације, а затим од извора добио те информације и обавестио јавност о тим информацијама", рекао је оснивач "Викиликса".
Он је испричао и како је био мета ЦИА-е, не само он, већ и његова породица и сарадници, као и да су постојали чак и планови да он буде киднапован и убијен у Лондону.
"Сви треба да учинимо свој део како бисмо осигурали да се светло слободе никада не угаси, да потрага за истином живи и даље и да гласови многих не буду ућуткани интересима неколицине", истакао је Асанж, поручујући да новинарство није злочин.
После дугогодишњег мучења од стране водећих западних демократских држава, није чудно што је Асанж одлучио да се више не бори за неку правду, него да изабере слободу, каже новинар и главни уредник портала "Пиштаљка" Владимир Радомировић. Он напомиње да је Асанжов "злочин" новинарство, да је урадио све што сва правила струке налажу од новинара, као и да је објавио на десетине информација значајних за цео свет и стотине хиљада докумената.
"Треба разумети да је Асанж у време заточења добио и децу и због млаке реакције новинарских удружења и удружења за слободу говора на Западу, а и због онога што је проживљавао прво у Великој Британији, па онда у амбасади Еквадора, потом и у затвору, било је логично да изабере да буде са својом породицом, а не да настави да труне у затвору", каже Радомировић.
Он додаје да би перспектива ту била, како је и сам Асанж рекао у свом говору, да буде изручен Америци и да се тамо из затвора бори за правду.
"То би на крају значило можда одлазак пред Врховни суд Америке и то ко зна после колико година, а одлука Врховног суда зависила би од тога ко је у том суду, односно ко је на власти јер председничка администрација именује судије", указује Радомировић.
Наш саговорник истиче да је било веома значајно данас чути од Асанжа и о његовом прогону, као и о томе да су се САД одлучиле да гоне људе који нису њихови држављани, да гоне новинаре, односно издаваче, због оно што је објављено на њиховим сајтовима што је кршење Првог амандмана америчког Устава.
"Очигледно је да политика односи превагу над правдом, а Американци су решили да га гоне. Иако је Обамина администрација разматрала да га оптужи, па одустала од тога јер би то био ударац на слободу говора у САД, Трампова администрација и директор ЦИА Мајк Помпео су решили другачије", каже Радомировић.
По његовом мишљењу, посебну пажњу привлаче детаљи које је изнео о томе како су он и његова породица били праћени. То су озбиљне ствари и представљају опасност за новинаре у целом свету, додаје наш саговорник.
"Не само да је Асанж док је био у еквадорској амбасади праћен и да је ЦИА имала начин да сазна шта он тачно тамо ради, већ су и његову породицу пратили, па чак покушали да извуку ДНК из пелене његовог детета", навео је Радомировић.
Он се осврнуо и на место са којег се Џулијан Асанж обратио јавности.
"Било ми је упечатљиво то што је Асанж рекао да је Савет Европе одиграо кључну улогу у праћењу његовог случаја и да је то због геополитичких околности, јер у СЕ су чланице и неке земље које нису у НАТО-у и нису тако директно повезане са САД, као на пример Швајцарска. СЕ донекле успева да се отргне притиску Америке да се заташка већина незаконитости и злочина, што показује и извештај који је својевремено радио Швајцарац Дик Марти о злочинима ОВК", каже Радомировић.
С друге стране, новинарима са руским пасошем, извештачима, па и сниматељима, нису одобрене акредитације, иако поднете на време, за праћење Асанжовог обраћања у Парламентарној скупштини СЕ. Како су пренеле "РИА Новости", акредитације су одбијене и новинарима западних и онима руских медија, само на основу руског пасоша.
"То је посебно занимљиво с обзиром на то да је Џулијан Асанж био сарадник РТ-а, па би било логично да руски медији могу да прате његово обраћање. То је друга страна медаље, да ипак ни СЕ не може да се одупре неким притисцима из Вашингтона и да се не замери интересима САД", наводи Радомировић.
