Француски премијер најавио је повећање пореза и смањење потрошње

Нови премијер каже да му "колосални дугови" не остављају другог избора осим да раскине са Макроновом економском политиком

Нови премијер Француске Мишел Барније упозорио је да ће за сређивање деградираних јавних финансија земље бити потребни вишегодишњи "колективни напори" и најавио је "привремена, циљана" повећања пореза за велике компаније и богате.

"Дамоклов мач изнад наших глава су наши колосални дугови", рекао је Барније у обраћању скупштини. "Ако не реагујемо, наша земља ће бити на ивици провалије", рекао је он и додао да ће годишњи трошкови камата ускоро бити мањи од потрошње на образовање и одбрану.

Барнијеова одлука да следеће недеље предложи буџет који ће укључивати повећање пореза представља велики прекид економске политике коју је заговарао председник Емануел Макрон, чије су владе смањиле порезе од 2017. у настојању да подстакну раст и конкурентност.

То је такође знак колико се политички пејзаж променио од ванредних парламентарних избора овог лета који су довели до тога да Макрон изгуби контролу над скупштином и уведе неугодну владу која дели власт са Барнијеом и конзервативном странком Републиканци, пише "Фајненшел тајмс".

Барније се суочава са тешким задатком чишћења јавних финансија у тренутку када опозиционе странке већ прете да сруше његову владу. Десничарско Национално окупљање Марин Ле Пен, који је скоро удвостручио своја места на ванредним изборима, појавио се као кључна странка од чије подршке зависи гласање о поверењу Барнијеу.

Без већине Барније ће имати много проблема да прогура структурне реформе, а неке странке чак желе да пониште претходне, као што је Макроново повећање старосне границе за одлазак у пензију прошле године. Неки центристи у Макроновој коалицији који подржавају Барнијеову владу критиковали су заокрет у погледу повећања пореза.

Француска ће одложити свој циљ смањења јавног дефицита на три процента производње до 2029. уместо до 2027. године – померање о којем ће морати да преговара са Бриселом, који је већ ставио другу по величини економију ЕУ у такозвану процедуру дефицита.