Нови војни комесар ЕУ и ново ратно хушкање: Морамо бити спремни за сукоб са Русијом за шест година
Европска унија и Русија би могле да се сукобе на бојном пољу за мање од једне деценије, изјавио је ове недеље будући први војни комесар ЕУ Андријус Кубилијус, иначе познат по свом агресивном ставу према Русији.
Блок мора да повећа своју војну производњу и резерве да би могао да се "одбрани", рекао је Кубилијус, који је тренутно европосланик и члан групе Европске народне партије (ЕПП) у ЕП, а која је у среду представила свој стратешки документ о одбрани.
"Ако желите мир, припремите се за рат", цитирао је он стару латинску пословицу, коментаришући иницијативу групе у којој се позива на оснивање "Европске одбрамбене уније" и веће улагање у "одбрамбену технологију будућности".
"Морамо бити спремни за војни сукоб са Русијом за шест до осам година", рекао је Кубилијус. "ЕУ, као допуна НАТО-у и заједно са својим државама чланицама, мора да повећа војну производњу, да пуни резерве и настави да помаже Украјини", додао је он.
Према његовим речима, противници Брисела "пажљиво гледају" хоће ли блок успети у овом подухвату.
Кубилијус је претходно служио као премијер Литваније у два мандата, од 1999. до 2000. и од 2008. до 2012. Пре пет пет година је постао европосланик и члан ЕПП. Литвански политичар је више пута позивао Брисел да заузме оштрији став у односима са Москвом и да Русији уведе додатне санкције.
Чак и пре ескалације руско-украјинског сукоба, Кубилијус је 2021. представио извештај о односима блока с Русијом у којем је позвао на увођење санкција, смањење обима трговине и друге мере, укључујући и и непризнавање руског парламента који је изгласан те године.
Москва је критиковала извештај као ништа друго до покушај мешања у унутрашње ствари Русије, додавши да је документ пристрасан и чињенично погрешан.
Кубилијус је 2023. године саставио још један документ у којем је предложио да ЕУ усвоји нову свеобухватну стратегију за "промену власти у Русији", рекавши да ће радити са "демократским снагама" у Русији и ван ње на свргавању актуелног руководства и успостављању "прелазне владе".
У извештају је такође предложено издавање новог "демократског пасоша" и "посебних визних аранжмана" за руске опозиционе активисте који бораве у ЕУ.
Москва је осудила иницијативу за специјалне пасоше као потез који подсећа на нацистичку праксу још из Другог светског рата. У то време, они који су били вољни да сарађују са окупаторским снагама добијали су посебне документе који су служили као пасоши.
Кубилијус, међутим, није био једини политичар ЕУ који је тврдио да би ЕУ могла да се нађе у стању рата са Русијом у наредним годинама. У фебруару је немачки министар одбране Борис Писторијус у интервјуу за "Блумберг" тврдио да би Русија могла напасти НАТО "за пет до осам година".
Немачки начелник одбране генерал Карстен Бројер такође је оценио да је "највећег" значаја да се војска припреми за такав сценарио у наредних пет година. Руски председник Владимир Путин је у много наврата напомињао да Русија никада није намеравала да нападне НАТО.