Након што је Израел покренуо "ограничену копнену операцију" у јужном Либану, Иран је "одговорио" на убиство лидера Хезболаха Хасана Насрале и лидера Хамаса Исмаила Ханијеа, испаливши око 400 пројектила на Израел и упозорио јеврејску државу да ће се суочити са тешким последицама ако узврати.
Израел је, наравно, одмах обећао да ће напасти Иран кад процени да је за то време.
Будући да је Техеран сачекао да "одговором" на убиства лидера Хамаса и Хезболаха, јасно је да Иран не жели да буде увучен у рат већег обима - не зато што се боји Израела, већ зато што, за разлику од овог другог, признаје да у апокалиптичном сценарију не би било победника.
Са друге стране, пише Фахрад Ибрахимов, предавач на Економском факултету РУДН универзитета и Институту за друштвене науке Руске председничке академије националне економије и јавне администрације, Западни Јерусалим је уверен да их конфронтација са Ираном неће много коштати.
Иран је до недавно покушавао да "ресетује" односе са Западом, пре свега Европом, како би стабилизовао економију која после деценија санкција има проблема. И из тог разлога је избегавао сукоб са Израелом и освету за убиство Ханијеа у Техерану.
Међутим, с обзиром на тренутну ситуацију у региону, ирански естаблишмент је сада схватио да питања националне безбедности и политичке репутације земље надмашују било какве непосредне економске разлоге. Није случајно што је ирански председник оптужио САД и ЕУ за превару, јер нису испунили обећање о примирју ако Техеран одлучи да не узврати за убиство Ханијеа. Међутим, јасно је да Израел неће стати, а Запад затвара очи пред оним што се дешава.
Управо је убиство Насрале подстакло иранског врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеја, да нареди узвратни удар.
Хамнеј и његови савезници верују да би пропуст да се освете за убиство свог кључног политичког савезника могао озбиљно да наруши углед Ирана међу његовим савезницима и потенцијалним присталицама. Другим речима, Техеран је решио да одговори на начин који ће му омогућити да задржи своје достојанство без распламсавања рата пуног обима.
Тензије несумњиво ескалирају и сасвим је могуће да би Израел могао да одговорити. Сада је право питање докле ће Израел ићи. Изјаве израелског министра спољних послова да је Техеран прешао "црвене линије" сугеришу да израелска влада не искључује директну објаву рата Ирану. С друге стране, може ли Израел ефикасно да води рат на два фронта, с обзиром на то да многа питања остају нерешена у Гази?
Прошло је скоро годину дана од трагичних догађаја од 7. октобра, али Хамас још увек држи израелске таоце који су могли давно да буду пуштени. Међутим, круг израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа не жели да преговара. Иако је Израел елиминисао скоро сву командну структуру Хезболаха и део руководства Хамаса, то не значи да је остварио победу над овим групама. И Хамас и Хезболах више нису само политичке странке – они су постали идеологије које одјекују код многих људи који живе по њиховим принципима. И изузетно је тешко победити идеологију, посебно када је финансирана споља, наводи Ибрахимов.
У сваком случају, директан сукоб између Ирана и Израела представља ризик од опасне ескалације која би цео Блиски исток могла да гурне на ивицу катастрофе. Са својом огромном војном снагом и нуклеарним арсеналом, Израел представља озбиљну претњу Ирану, а то може довести до војне конфронтације великих размера са непредвидивим последицама.
Директна конфронтација би могла да изазове шири сукоб који укључује бројне актере, укључујући Сирију, Ирак и земље у Персијском заливу. Турска и Пакистан ће се такође вероватно укључити. Глобално енергетско тржиште би било озбиљно погођено, а безбедност кључних поморских рута би могла бити угрожена, што би потенцијално довело до наглог раста цена енергената и укупне економске нестабилности.
Сукоб између Ирана и Израела такође ће привући пажњу глобалних сила. САД, које су историјски стајале на страни Израела, осећаће се принуђеним да подрже свог "савезника". Међутим, са предстојећим председничким изборима, Бела кућа није баш одушевљена упетљавањем у Нетанјахуове политичке игре, посебно имајући у виду помешана осећања коју многе демократе имају према израелском премијеру. Упркос примедбама америчког министра одбране Лојда Остина о непоколебљивој подршци Америке Израелу, стварност је компликованија.
На крају, само она страна која буде деловала са највише мудрости и доследности изаћи ће као победник у овој конфронтацији.