Ормушки мореуз, једна од најважнијих водених артерија на свету, делимично је под контролом Ирана и може играти важну улогу у случају оружаног сукоба великих размера између Техерана и Тел Авива.
Последњих година Техеран је више пута претио да ће блокирати транзит кроз мореуз, притискајући на тај начин САД да укину санкције или као упозорење светској заједници о својим могућностима у случају рата са том хебрејском земљом.
"Можемо да затворимо Ормушки мореуз, али то још нисмо урадили. Међутим, ако непријатељ дође да нас поремети, преиспитаћемо нашу политику", упозорио је раније командант Ратне морнарице Корпуса исламске револуционарне гарде Ирана (ИРГЦ) Алиреза Тангсири.
Овај мореуз повезује Персијски залив са Оманским заливом и омогућава бродовима из Саудијске Арабије, Ирака, Ирана, Кувајта, Катара, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Бахреина и Ирана, да приступе Арапском мору и Индијском океану.
Јужна обала мореуза припада УАЕ и Оману, док је северна под контролом Ирана.
Наиме, тај пловни пут је прилично узак, па је тако његова најужа тачка широка 21 наутичку миљу (око 40 километара), тако да бродови пролазе на удаљености од две миље (око пет километара) један од другог.
Истовремено, његова дубина од више од 100 метара, омогућава транзит великих нафтних танкера.
Колико је важан Ормушки мореуз?
Ормушки мореуз је најважнији светски транзитни пут за нафту и гас из великих земаља извозница. Отприлике 20 одсто глобалне потрошње нафтних деривата пролази кроз његове воде сваког дана, односно 21 милион барела дневно, према подацима америчке Управе за енергетику, а већина сирове нафте, која се извози овим путем, иде на азијска тржишта.
Истовремено, највећи светски извозник течног природног гаса (ТНГ), Катар, такође отпрема највећи део овог угљоводоника мореузом, кроз који пролази и до 30 одсто светских залиха ЛНГ.
Управо због велике фреквенције саобраћаја и његове редовности, сваки поремећај би претио да уздрма глобално енергетско тржиште и да има снажан утицај на глобалну економију.
Последице би сносили и извозници и увозници, попут Индије и Кине, које се активно развијају, или западне земље, предвођене САД, које су после увођења санкција руском гасу и нафти повећале куповину угљоводоника из земаља Персијског залива.
Да ли ће Иранци затворити мореуз?
Упркос ономе што прописује међународно право, остаје питање да ли би Иран успео да затвори мореуз. До данас, никада није, али то не значи да претње Техерана једног дана неће постати стварност.
Истовремено, мала је вероватноћа потпуног затварања мореуза на дужи рок, јер би то утицало не само на економију других земаља, већ и на иранску. Исто тако, Техеран би ризиковао да оштети своје односе са суседним државама, које је недавно побољшао, а то не би користило ни Ирану.
Стога, ако Иран одлучи да затвори мореуз, вероватно ће то учинити само ако избије рат са Израелом и то само на ограничено време.
Међутим, чак и краткорочно затварање би снажно погодило цене сирове нафте, за које стручњаци кажу да би могло да достигне чак 400 долара по барелу, и поткопао глобалну економију, потенцијално гурајући међународну заједницу да примора Израел да склопи мир.
Aлтернативне транзитне руте
Постоје алтернативни путеви за снабдевање енергијом из земаља Персијског залива. Међутим, они су прилично ограничени и било би потребно време да се преко њих успостави снабдевање избегавајући Ормушки мореуз.
У овом сценарију, само УАЕ и Саудијска Арабија имају алтернативне руте. Први има нафтовод Абу Даби за сирову нафту, а други нафтовод Исток-Запад и нафтовод Абкаик-Јанбу НГЛ, са којим има капацитет да извози и нафту и ЛНГ.
Међутим, транспортни капацитет ових цевовода је много нижи од транспортног капацитета поморског правца и креће се између 1,5 и 7 милиона барела дневно.