НАТО зависи од САД: Тако је било на почетку, а тако је и данас

Северноатлантски савез, некада само одбрамбени савез, сада се суочава са кризом, констатује некадашњи амерички дипломата Стивен Брајан који је био у Одбору Сената за спољне послове у тексту који преноси "Ејжа тајмс".

Првобитно функционишући као "антикомунистички одбрамбени савез" предвођен Американцима, НАТО се претворио у блок моћи који предводе САД са тенденцијом да се агресивно шири.

Црна Гора шаље војнике за помоћ Украјини: Спремају их да постану део НАТО-а

"Упркос напорима да појача присуство у Пољској, Румунији и Естонији, Алијанса се суочава са значајним проблемима: критичним недостатком наоружања, непровереним и недовољно наоружаним снагама и присуством САД које је још углавном експедиционо", пише Брајан.

Упркос одредбама из Северноатлантског споразума Алијанса више не координира са Уједињеним нацијама, барем не редовно. Додаје се да НАТО има потенцијалну војну снагу од 3,5 милиона људи и покрива 25,07 милиона квадратних километара (15,58 милиона квадратних миља) територије.

"Иако се чини да је огроман, из разних разлога моћ и способност НАТО-а зависе од Сједињених Држава. Тако је било од почетка, а тако је и данас", наводи се у тексту.

Украјина

Иако се НАТО проширио и наставља да снабдева Украјину оружјем, изгледи да Кијев преживи руске нападе су веома лоши, истиче некадашњи дипломата.

Наглашава да је међувремену, Русија научила много о томе како да се носи са НАТО оружјем користећи своју противваздушну одбрану и могућности електронског ометања.

Пентагон је свестан: Америка не би преживела рат са Русијом

"Америчка складишта су због сукоба приметно празна и нема разлога да се мисли да би, осим ваздушних снага, НАТО могао да прође боље у Украјини од украјинских снага. Али нови НАТО се суочава са страшном ситуацијом у Украјини и ризиком од ширег европског рата. Да ли ће НАТО прећи Рубикон у сукобу или ће потражити компромис са својим заклетим непријатељом Русијом", пита се Брајан.

Претња

Није неважно што се Алијанса више не фокусира на комунизам као претњу, већ на Русију као "претњу Европи" (и, даље, Сједињеним Државама), наводи аутор текста.

"Америчка посвећеност Европи ставља Вашингтон у тешку логистичку и војну позицију будући да мора да се носи и са снажнијом претњом - Кином. Али изгледа да се амерички креатори политике радије баве руском претњом – можда зато што то обезбеђује доминацију САД у европским пословима и фаворизује америчке интересе", наводи аутор.

Да је Русија заиста претња, и да су Европљани заиста посвећени сопственој одбрани, онда би Европа лако могла да окупи војну силу, сматра Брајан.

Првобитна претња

У тексту се излаже кратак историјат НАТО-а, од оснивања у Вашингтону 1949. године, као и идеје због којих је био основан.

НАТО је био део снажног програма који су покренуле Сједињене Државе са циљем да "обнови Европу после Другог светског рата, окончају домаћу комунистичку претњу у неким европским земљама (Грчкој, Италији), заштите савезнички део Берлина и створе снажну одбрану од сваке совјетске војне претње Европи".

Као резултат тога, САД су успоставиле стално војно присуство у Европи, укључујући важне базе у Немачкој, Великој Британији и Италији. Белгија је постала дом команде НАТО-а познате као Врховни штаб савезничких сила у Европи, којим је први командовао генерал Двајт Ајзенхауер (април 1951. до маја 1952.), наводи аутор.

Како додаје, Алијанса себе представља као одбрамбени савез, а кључни у том смислу је Члан 5 споразума НАТО-а.

Столтенберг: Кијев има право да гађа циљеве у Русији, нема мира док Украјина не постане члан НАТО-а

"Ејжа тајмс" прецизира да је члан 5 коришћен само једном, 12. септембра 2001. године, дан после терористичких напада 11. септембра у Сједињеним Државама.

НАТО је, међутим, био укључен у бројне операције у којима је коришћена војна сила: у Авганистану, на тзв. Косову, у Босни и Херцеговини и Либији. НАТО је такође директно укључен у Украјини, али не са копненим трупама.

Брајан наводи да се НАТО плашио могућег напада Русије и њеног војног јачања, као и да је Русија почетком осамдесетих година страховала да би Алијанса могла да нападне њу. НАТО и Русија водили су прокси сукоб током година Хладног рата, али до сукоба у Европи није дошло, истиче аутор. 

Невиђена рунда ширења

Након распада СССР-а, како се даље наводи, руска војска нашла се у незавидном положају, Брајан описује да је то била "дисфункционална држава са нуклеарним оружјем", али је НАТО Русију и даље видео као изазов по сопствени опстанак, како додаје.

Тај изазов је, по мишљењу НАТО-а, добио додатну тежину након што је Русија послала трупе у Грузију (2008.) и Украјину (2014. и 2022).

"Лако је превидети чињеницу да је НАТО имао сопствене амбиције у Грузији и Украјини и да је активно промовисао НАТО на оба места, укључујући покушаје да истера Русе. Данас су све војне вежбе НАТО-а, распоређивање трупа и операције усмерене на заустављање руског напада", пише Брајан.

Он подсећа и да је, док се СССР распадао, НАТО започео невиђену рунду ширења, како је је назвао.

"Глобал тајмс": НАТО да се "пензионише" заједно са одлазећим генералним секретаром

НАТО је такође започео програме да Грузији и Украјини понуди будуће чланство у Алијанси. Руски лидери су те покушаје видели као претњу, посебно када је реч о Украјини.

"НАТО је заједно са ЕУ извршио притисак на Украјину да се придружи Европи и одвоји од Русије. Са своје стране, Русија је видела НАТО у Украјини као суштинску претњу руској безбедности", пише аутор.

Упоредо са ширењем НАТО-а, агресиван је био став Алијансе и изван њеног одбрамбеног мандата.

"То укључује операције у авганистанским снагама, босанским, тзв. косовским, у Либији, итд.", подсећа.

Украјина поново

Будућност НАТО-а је нераскидиво повезана са Украјином, сматра амерички званичник и истиче да украјински министар одбране напорно ради на томе да убеди Вашингтон да Украјини обезбеди оружје дугог домета за напад на руску територију, посебно Москву и Санкт Петербург.

Брајан наглашава да су Украјинци свесни да ће то изазвати јаче руске нападе и да рачунају на то да увуку Алијансу у сукоб како би НАТО трупе замениле Украјинце на линији фронта.

Наглашава да је лако разумети да би се рат брзо проширио на Европу, ако би НАТО заиста послао трупе или довео ваздушне снаге у Украјину. Ова "сламка спаса" за Украјину ставила би НАТО у средиште олује, којој је већ Алијанса допринела на много начина.

"Да ли би НАТО могао бити увучен у рат који ће угрозити европске градове, инфраструктуру и војне базе? Упркос украјинском продору у Курску област у Русији, нападима дроновима на Русију, гранатирању цивила у Белгороду, Руси нису загризли мамац, осим што настављају да врше притисак на украјинску војску. Већина извештаја каже да је украјинска војска преоптерећена, нема довољно људства и почиње да пуца. Питање је шта је следеће?", пита се Брајан на крају свог текста.