Плаћање ђаволу: Како ће Америка натерати Европу да јој напуни војни буџет

Динамику конфронтације Америке у Украјини и око Тајвана одредиће војни буџет, чији је нацрт израђен и биће одобрен пре инаугурације новог председника Америке, пише Андреј Сушенцов, програмски директор Валдај клуба.

У ауторском тексту за РТ интернешнел, Сушенцов наводи да је одлазећи амерички председник Џозеф Бајден стриктно следио уобичајену америчку логику глобалног лидерства.

"Буџет за одбрану под његовом управом оборио је све рекорде последњих деценија", наводи Сушенцов.

Напомиње да конзистентност спољнополитичке праксе Америке омогућава да предвиди како ће се конфронтација са Русијом и Кином наставити без обзира на исход председничких избора у Америци.

Истиче да је циљ плана бившег државног секретара Мајкла Помпеа за "принудни мир" у Украјини, по којем би Кијев убрзано постао члан НАТО-а, иако би резултат тога био директан војни сукоб Алијансе и Русије, била мобилизација јастребова у естаблишменту.

НАТО зависи од САД: Тако је било на почетку, а тако је и данас

"Његов цитат вреди размотрити у контексту чињенице да у САД не постоји политичка снага која би исход украјинске кризе видела као прилику за помирење са Русијом", сматра аналитичар.

Наставак сукоба ће омогућити Вашингтону да мобилише европске чланице НАТО-а да повећају издатке за одбрану до 3 одсто БДП-а, што је наметнути циљ.

"У суштини, то значи више куповине америчког оружја од стране западних Европљана и тиме подршку војно-индустријском комплексу САД. С друге стране, активна подршка Украјини омогућава да се Русија све дубље увлачи у скупу војну кампању, решавајући тако проблем одвраћања без директне конфронтације", напомиње Сушенцов.

Уочава и сукоб интереса Вашингтона и Кијева, јер украјинска влада, свесна да су њени сопствени ресурси исцрпљени, грозничаво покушава да се ухвати за сваку шансу да остане на врху приоритета западне коалиције и често – као у Курску – делује прилично опортунистички.

"Нудећи Западу видљив војни успех, Кијев се надао да ће га натерати да се директно укључи у сукоб. Американци виде овај импулс из Украјине, али их такав сценарио не занима", наводи Сушенцов.

Заправо, Вашингтону је потребна Украјина као посредник којег може да користи што је дуже могуће.

"Корисност ове земље као инструмента америчке спољне политике сугерише да ће америчко-руска криза бити дуготрајна. Истовремено, узлазна путања америчког одбрамбеног буџета неће се променити, без обзира на исход избора. Дакле, руска спољна политика и војно планирање заснивају се на одржавању садашњих војних услова и наставку стратешког ривалства са САД, без обзира на то ко је следећи амерички председник", закључује аналитичар.