Европски суд правде саслушаће 15. новембра случај о поступцима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у оквиру набавке вакцина против ковида 19, објавио је "Фајненшел тајмс", позивајући се на анонимне изворе.
Веће од 15 судија ће наводно размотрити да ли је она незаконито крила приватне текстуалне поруке које је наводно разменила са извршним директором компаније "Фајзер", Албертом Бурлом.
Комисија се у врхунцу пандемије залагала за колективну куповину милијарди вакцина и њихову дистрибуцију међу државама чланицама ЕУ. Током 2020. и 2021, Брисел је склопио уговоре са произвођачима вакцина у вредности од приближно 2,7 милијарди евра.
Верује се да је Фон дер Лајенова одиграла кључну улогу у организовању набавке, а критичари тврде да преговори нису били довољно транспарентни.
"Фајненшел тајмс" је у чланку објављеном у понедељак приметио да ће доказе у случају разматрати Велико веће суда, које се обично бави сложеним или посебно важним случајевима.
"Њујорк тајмс" је још у јануару 2023. тужио Европску комисију услед тврдњи да то тело ЕУ не поседује наводне текстуалне поруке Фон дер Лајенове, а које је амерички лист тражио на основу права на слободу информисања.
Како је навео овај лист, Бурла је потврдио да су он и Урсула Фон дер Лајен заиста разменили приватне поруке и да му је председница Европске комисије рекла да је она лично укључена у преговоре о набавци вакцина.
Док је "Њујорк тајмс" инсистирао на објављивању наводне преписке, Фон дер Лајенова је тврдила да је избрисала већину порука које је разменила са Бурлом.
Очекује се да ће суд ЕУ следећег месеца питати представнике комисије да ли су поруке у срцу случаја икада постојале, и ако јесу, да ли су касније обрисане, и зашто, наводи "Фајненшел тајмс".
У засебном случају од средине јула, општи суд ЕУ пресудио је да је Комисија без легитимног разлога сакрила детаље о набаци вакцина против ковида 19 од компанија "Фајзер" и "Астра-Зенека" у вредности од више милијарди евра.
Група европских посланика је 2021. године затражила приступ релевантним документима како би се уверила да је јавни интерес заштићен и да чланови преговарачког тима ЕУ немају сукоб интереса.
Комисија је пристала да објави само редиговану верзију докумената и одбила је да открије идентитет чланова преговарачког тима. Посланици су касније то питање изнели на суд.