Европска комисија планира да у наредне три године смањи финансирање најсиромашнијих земаља и то за две милијарде евра, преноси портал "Дневни европски сервис".
Документ подељен представницима ЕУ крајем септембра, у који је портал "Девекс" имао увид, показује просечно годишње смањење за најмање развијене земље за 35 одсто у периоду 2025-2027. у поређењу са сумама које су издвајане за 2021-2024.
Хаити ће нпр. добијати пет милиона евра годишње до 2027. према просечно 33 милиона годишње у периоду 2021-2024. док Централноафричка Република може да очекује 12 милиона годишње према 43 милиона претходно.
Земље са малим и средњим приходима суочиће се са просечним смањењем од 37 одсто а оне из групе виших средњих прихода са 40 одсто, показују калкулације портала.
У документу се даље наводи да ће помоћ земљама Африке и Индијског океана пасти за 26 одсто, Азије и Пацифика за 31 одсто, а Америке и Кариба за 58 одсто.
Анализа података показала је и да су до сада расположиви износи за неке земље били далеко мањи од предвиђених на старту вишегодишњег буџета ЕУ за 2021-2027. Као примери су наведени Никарагва, Вијетнам, Габон, Хондурас, Либерија.
Портпарол Европске комисије је у одговору порталу "Девекс" навео да Комисија не коментарише "цурења" (докумената), да процес буџетског планирања "још траје" и да не желе ништа да прејудицирају.
Планови за смањење помоћи најсиромашнијима одговор су Комисије на одлуку националних лидера из фебруара да смањи укупан буџет европског блока за развој за око две милијарде евра како би се подстакли други приоритети, попут подршке Украјини и заустављања миграција у Европу.
Извори су за "Девекс" рекли да се Комисија успешно одупрла потезу европског комесара за суседску политику и проширење Оливера Вархељија да заштити државе из околине од резова.
У међувремену је еврокомесар за хуманитарну помоћ Јанез Ленарчич недавно у обраћању у Европском парламенту упозорио да постоји ризик од прекида везе између краткорочне помоћи и дугорочног развоја ако превише новца за развој настави да одлази у инфраструктурне пројекте уместо у здравство или образовање.
Европска комисија у документу у који је Девекс имао увид објашњава да смањење помоћи наредних година није резултат само резова које су одобрили лидери ЕУ.
Комисија наводи још два фактора - тенденцију да су износи већи у првој половини седмогодишњег буџета ЕУ и потребу да се средства држе у резерви како би се покриле потенцијалне гаранције у пројектима.
Ипак, према документу, неке земље ће добити више, попут Зеленортских Острва, где Комисија и Европска инвестициона банка инвестирају у луке и обновљиве изворе енергије, и Мауританије, за коју је Брисел најавио инвестициони пакет повезан са подршком за заустављање миграције.
Комисија Урсуле фон дер Лајен, којој почиње други мандат, отвореније прихвата "приступ личног интереса" односно става да је потрошња за развој део оног што сада зову економском спољном политиком.
За то време су невладине организације и неки европосланици изразили бојазан да би ЕУ због стратегије "Глобална капија" могла да у свом раду на развоју ставља у први план пословне интересе уместо обавезе да даје приоритет искорењивању сиромаштва.
Летос су представници чланица ЕУ у Бриселу изразили забринутост што је званична развојна помоћ (Комисије и чланица) најмање развијеним земљама пала на 0,10 одсто бруто националног дохотка, што је испод циља УН од 0,15-0,2 одсто.
Потез Европске комисије уследио је пошто земље, водећи европски донатори, смањују потрошњу за помоћ, укључујући Холандију, Шведску, Француску и Немачку, што је запањило званичнике међународних организација које пружају помоћ.