Свет
Амерички Чернобиљ моменат: Како је ураган Хелена открио слабост америчке војске
Катастрофа "библијских размера" открила је мрачну тајну САД
Број жртава урагана Хелена тренутно се приближава бројци од 200, што је већ чини другом најсмртоноснијом олујом после Катрине. Очекује се да ће овај број расти, ако се узме у обзир непроходног планинског терена (и најсиромашнијег региона) Апалачије, униптена путна мрежа, нестанци струје, воде и мобилних мрежа.
Упркос свему овоме, и упркос чињеници да сат откуцава за многе Американце заробљене без хране, воде или средстава комуникације, извештавање о Хелени је чудно пригушено. Ова тишина је, заузврат, прикрила далеко мрачнији проблем: недостатак ресурса и људства у спасилачким напорима, пише "Анхерд".
Реакција Џорџа Буша на Катрину - која је остала урезана у колективну свест Американаца - била је бирократски спора и недовољно испланирана. Али у поређењу са Хеленом изванредно ефикасна.
Пре него што је Катрина стигла до копна 2005. године, америчка администрација се већ ангажовала и обезбедила ресурсе. Десет хиљада припадника Националне гарде окупило се из неколико држава, а коначан број оних који су помогли у напорима мерио се близу 20.000. Али ти гардисти нису остали сами: америчка војска се спремала да преузме свеобухватну команду над целокупним спасилачким напорима преко Северне команде САД, где је њен штаб координисао снаге за реаговање преко различитих државних линија. Помогла је и регуларна армија, укључујући снаге из 82. ваздушно-десантне дивизије и Инжињеријског корпуса.
Овог пута ствари су веома другачије. Тренутно је за Хелену ангажовано мање од 7.000 гардиста, а није било еквивалентне припреме пре него што је олуја заиста ударила.
Америчка северна команда, која може да преузме одговорност само ако то од ње затраже други владини органи, не координише свеукупне напоре. Током Катрине, више од 350 војних хеликоптера било је укључено у спасилачке напоре. Овог пута, у зони планинске катастрофе где је потребно много више хеликоптера него у приобалном подручју, тренутно је ангажовано знатно мање од 100 хеликоптера.
Америка из времена Катрине сада је потпуно другачија од Америке Хелене.
Данас су институције слабије, дефицити су већи, а сама империја САД — тада на врхунцу униполарности — је критично преоптерећена. Нема довољно хеликоптера, нити довољно трупа.
Добар део Националне гарде Тенесија, уместо да помаже у спасавању Американаца у својој држави, тренутно је распоређен у базе у Кувајту. Једини начин да америчка војска сада набави довољно људи за своје различите удаљене базе и војне обавезе је да се у великој мери ослони на Националну гарду. Гарда би требало да буде примарни мишић када је у питању помоћ у случају катастрофа у земљи, али како се регуларна војска распада, једноставно више нема довољно ресурса нигде у систему.
То значи да иако су се жртве урагана Хелене нашле насукане у непосредној близини неких од значајнијих војних база америчке војске, врло мало помоћи је стигло.
Остаје веровање на Западу да је, упркос разним недавним преокретима и губицима, америчка војска машина са готово натприродним моћима: да је заиста желела, могла би да испуни небо и заклони сунце небројеним бројем хеликоптера. и авиони, кад год и где хоће.
Скоро недељу дана након урагана Хелене, ти хеликоптери се нису појавили.
У теорији, америчка војска постоји да би заштитила животе Американаца - зато спада под Министарство одбране. У пракси, Американци су углавном препуштени сами себи, пошто ти војници у оближњим базама и хеликоптери можда буду потребни на другом крају света.
Све ово језиво подсећа на Чернобиљ — и несрећу која је на много начина дефинисала последње дане Совјетског Савеза. И то је била само "мања несрећа" да би тек временом људи схватили колико је озбиљна.
Чернобиљ заправо није био толико смртоносан: отприлике 30 људи је умрло од директне последице експлозије реактора, а још 4.000 људи је умрло годинама или деценијама касније од болести повезаних са излагањем радијацији. Насупрот томе, ураган Катрина је директно довео до 1.392 смртна случаја.
Прави разлог зашто се Чернобиљ толико појављује у причама о последњим данима Совјетског Савеза био је због свих лажи, неспособности владе и заједничког осећаја да је сам Совјетски Савез био сенилна конструкција која више нема никакву стварну сврху.
Оно што се десило руском марксизму, сада се дешава и америчком патриотизму.
Супротно популарном веровању, ураган Хелена није "само олуја", баш као што Чернобиљ није био "само несрећа". Поред свих уништених путева, поплављених градова, уништених електричних мрежа и насуканих америчких породица, Хелена је такође показатељ да је политички систем САД, праћен својом војском, веома близу тачке моралне и физичке исцрпљености.
Тренутно, Хелена је знатно изазовнија од Катрине али се за њу издваја отприлике трећина ресурса које је Луизијана добила 2005. У исто време када је Конгрес позајмио још 10 или 20 милијарди долара за помоћ Украјини и Израелу, председнички кандидат Камала Харис најавила је да ће жртве Хелене моћи да се пријаве за помоћ од 750 долара како би се "вратиле на ноге".
Оно што је Чернобиљ био, Хелена сада постаје: тачка у којој чисти апсурд и бескорисност машинерије постају превише очигледни да би се игнорисали.
