Француска се буди у суровој реалности: њен пад у немилост у очима глобалних инвеститора указује на дугу, болну и неизвесну рехабилитацију.
Држава чије су обвезнице историјски виђене као "заменик" немачких - најсигурније имовине у региону, сада је постала пример "фискалну инконтиненцију", пише "Блумберг". Њени приноси на дугове су сада усклађени са Шпанијом - и све ближе италијанским.
Затечени блокираним парламентом након ванредних избора у јуну, француски званичници упозоравају Брисел да ће бити потребно пет година само да се дефицит сведе на границе Европске уније. Париз ће покушати да тај задатак отпочне у четвртак, када влада премијера Мишела Барнијеа представи свој буџет за 2025.
Нагли пад француског богатства представља "шамар" за председника Емануела Макрона који је форсирајући про-пословну трансформацију довео до тога да, после брегзита, Париз наметне као потенцијални регионални финансијски центар.
С обзиром да јавне финансије "крваре", а економија не стоји добро, доскорашњи раст дивиденди и радних места су сада угрожени. У међувремену, режим стабилности уступио је место дуготрајној нестабилности, јер Барније управља земљом само зато што му то дозвољава лидерка деснице Марин ле Пен.
Шепајући ка председничким изборима 2027. Француска се прилагођава оштрој промени статуса. Земљу која је некада била покретачка столица у Европи инвеститори све више доживљавају као мртво оптерећење за регион, "упрљано" изрешетаним буџетом и екстремном политиком.
"Француска привреда се већ дуго извлачила са фискалним убиством", рекао је Рафаел Галардо, главни економиста у "Кармињак Жестиону". "Морамо веома брзо да исправимо брод ако не желимо да уђемо у много проблематичније воде."