Технолошки гигант "Гугл" коначно се нашао на удару америчких власти због својих монополских пракси, или се тако макар чини, након што су медији пренели да се у америчком Министарству правде припремају за поделу те компаније.
Министарство је у ту акцију кренуло осокољено недавном пресудом из августа, којом је утврђено да је "Гугл" прекршио амерички антимонополски закон, а компанија је означена као "монополска".
Амерички окружни судија Амит Мехта у августу је утврдио да је "Гугл" учврстио свој монополски положај тако што је платио милијарде долара оператерима веб претраживача и произвођачима телефона како би њихов претраживач поставили као подразумевани. Мехта ће сада провести већи део године одлучујући шта да уради у вези с тим.
У судском документу у који је "Фајненшел тајмс" имао увид, наводи се да тужилаштво "разматра структуралне и бихејвиоралне лекове" који би спречили "Гугл" да користи свој претраживач "хром", Плеј продавницу апликација или андроид оперативни систем како би стекли предност у односу на конкуренте.
Потенцијално распарчавање "Гугла" изазвало би прави земљотрес у свету информационих технологија, пошто његов претраживач сваког дана користе стотине милиони људи, а он покрива око 90 одсто свих интернет претрага. Такође, "Гуглова" матична компанија "Алфабет" једна је од највећих на свету, чија тржишна капитализација износи скоро два билиона долара.
Ударац на "Гугл" додатно је збуњујући с обзиром на то да се та компанија показала као лојални савезник америчког естаблишмента у борби против "дезинформација", било да је реч о пандемији вируса корона, сукоба у Украјини или политичке активности некадашњег председника Доналда Трампа.
Америчке државе агенције, међутим, саме не могу да покрену распарчавње компанија – ту надлежност имају само судови. Ипак, мало је савремених преседана који би водили судије када је реч о доношењу толико значајних одлука.
Последња значајна пресуда донета је 2001. године, када је савезни апелациони суд у Вашингтону утврдио да је судија претерао када је наредио распарчавање "Мајкрософта".
"Гугл" и Министарство правде сада треба да поднесу своје судске поднеске и листе сведока. Министарство има рок до 20. новембра, а "Гугл" до 20. децембра.
Мехта је заказао саслушања у вези са захтевима за правни лек за следећи април, а рекао је и да намерава да коначну донесе одлуку до августа 2025. "Гугл" је обећао да ће се жалити на одлуку Врховном суду САД, што би могло да потраје и више година.
"Гугл" на удару критика због монополске позиције
Антимонополски закони у САД постоје од краја 19. века, а распарчавање великих корпорација ухватило је маха почетком 20. века, када су разбијени монополи у нафтној, дуванској и железничкој индустрији.
Последње "разбијање" неке корпорације догодило се 1984, када је распарчана телекомуникациона компанија АТ&Т. Она је са постигла споразум о подели са Министарством правде пре него што је суд донео одлуку о томе да ли је прекршила антимонополске законе.
Шеф антимонополског одељења Министарства правде САД Џонатан Кантер прошлог месеца је рекао да су ранија распарчавања великих корпорација била неопходна како би се окончала и исправила штета коју су направили дугогодишњи монополи.
Он је рекао да и данас постоји потреба за таквим акцијама, не прецизирајући о којим компанијама је реч.
Како наводи "Волстрит џорнал", правни заступници америчке владе мораће да убеде судије да блаже мере неће бити довољне. "Оправдање за распарчавање мора да се заснива на конкретним налазима о незаконитом понашању и специфичностима тржишта. То није филозофско питање", рекао је амерички правник и активиста за заштиту права потрошача Џин Кимелман за тај лист.
Као алтернатива за распарчавање, суд би могао да наложи "Гуглу" да раскине споразум којим његов претраживач има статус подразумеваног на телефонима ајфон.
Према писању "Волстрит џорнала", судије сматрају да распарчавање великих корпорација представља екстремну меру, као и да је у пракси "изузетно тешко" поделити једну велику компанију у више мањих.