Политика Европске комисије (ЕК), предвођена председницом Урсулом фон дер Лајен, усмерена је против интереса европских народа и у потпуности подређена интересима Сједињених Америчких Држава.
Неодговорна политика Европске уније, која се маскира у политику "подршке Украјини", довешће Европу до друштвеног колапса, пише за сајт "Фонд стратешке културе" истраживач у Центру за геостратешке студије и војни аналитичар Лукас Леироз, који је и члан Удружења новинара БРИКС-а.
Два скорашња примера то поново показују. Први пример су царине на кинеске електричне аутомобиле, које се већ неко време налазе на листи жеља Урсуле фон дер Лајен. Она је победила, немачки канцелар Олаф Шолц је изгубио. Овај потез ће, без сумње, нанети највише штете немачкој аутомобилској индустрији.
Одлука ЕК о увођењу увозних царина од 35,3 одсто на електричне аутомобиле из Кине донесена је упркос чињеници да је Немачка, која је највећи европски произвођач аутомобила, гласала против тог потеза. Против царина за кинеске аутомобиле, поред Немачке, гласале су још само Мађарска, Словачка, Словенија и Малта. Фон дер Лајенова је овим чином објавила трговински рат Пекингу.
Многи високотехнолошки сектори немачке индустрије, посебно аутомобилска и хемијска индустрија, постали су критично зависни од Кине, јер су тамо измештени њихови производни погони. Такође, Кина контролише 30 одсто власништва над луком Хамбург, која представља најважнији немачки поморски трговачки центар. Нема сумње да ће ова одлука изазвати оштар одговор Кине, која је, као извозно тржиште и трговински партнер, кључна за немачку привреду. Немачка већ сада убрзано клизи у понор рецесије и деиндустријализације.
"Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен навикла је да се понаша као краљица и да потчињава европске владе својој непопустљивој вољи", примећује немачки политиколог и новинар Грегор Шпицен. Овоме треба додати немачке Зелене, на челу са министарком спољних послова Аналеном Бербок и вицеканцелером Робертом Хабеком, који представљају "политичаре без кочница и без здравог разума, који, очигледно, нису задовољни бедом у коју су, својим лошим управљањем, већ довели Немачку и њену економију", додаје Шпицен.
Како су недавно закључиле најтиражније дневне новине у Италији, "Коријере дела сера", ово је "крај немачког мита о аутомобилима". "Немачки пословни модел" не може да функционише без јефтиног руског гаса и огромног кинеског тржишта.
Шта ово значи за немачку привреду, најбоље показују следећи подаци: више од 770.000 Немаца је запослено у аутомобилској индустрији, а они стварају око пет одсто бруто домаћег производа. Продаја аутомобила и делова за возила произведених у Немачкој чини више од 17 одсто немачког међународног извоза, додаје италијански лист, с тим што је "Кина (била) најважнија одредишна земља".
Украјина је мета западних финансијских предатора
Други пример је, можда, још драматичнији. Јефтини украјински прехрамбени производи су преплавили европска тржишта и оставили на хиљаде пољопривредника, не само у Бугарској, без посла. Проблем није ограничен само на питање јаја или на Бугарску. Ова криза је много дубља и представља праву темпирану бомбу за Европску унију, додаје Леироз.
Бугарска влада недавно је затражила од Европске комисије да донесе резолуцију о забрани увоза кокошјих јаја из Украјине. Према бугарским властима, велика количина јефтиних украјинских јаја на европским тржиштима директно штети бугарским произвођачима. На хиљаде бугарских фармера сада одлази у стечај, а очекује се да ће се ова криза у блиској будућности само погоршавати.
Проблем је, у ствари, неупоредиво дубљи: производња и продаја житарица, меса, млечних производа и свега што се производи на селу већ неко време није привлачан посао у Европској унији. Од 2022. године, широм европског континента, одржавају се протести фармера. Од Пољске до Француске, пољопривредници не желе да њихове производе замене огромне количине јефтиних пољопривредних производа из Украјине.
То је последица одлуке ЕК да укине све увозне царине на украјинске прехрамбене производе, а ова мера, наводно, има за циљ да подстакне украјинску економију током кризе изазване сукобом са Русијом, коју, иронично, спонзорише управо Запад.
На европском тржишту јефтиније је увозити украјинску храну него продавати домаће производе, што на хиљаде људи у читавој ЕУ оставља без посла.
Украјина је тренутно главна мета западних "финансијских предатора", додаје овај аутор, који траже квалитетно обрадиво земљиште у Украјини, такозвани чернозем, у замену за "пакете помоћи" које Кијеву шаље НАТО.
Европски фармери су се до сада у производњи ослањали углавном на државне субвенције. Без ове помоћи бављење пољопривредом у ЕУ није исплативо, због чега ће хиљаде људи престати да раде у руралним подручјима и придружиће се растућој класи урбаног европског "прекаријата". Прекаријат су заправо пролетери који само повремено ради, под условима које диктира послодавац.
Глад у Европи
Организације као што су "Блекрок" и други инвестициони фондови ускоро ће поседовати скоро сву квалитетну украјинску земљу, односно ону која није под контролом Русије. Тада ће пољопривредна производња у Украјини зависити од спремности "финансијских ајкула" да хране Европљане. По високој цени, разуме се.
Међутим, недостатак самодовољности у производњи хране у европским земљама уопште није нови проблем. Западна Европа већ дуже време зависи од хране из увоза.
Али, упоредо са зависношћу од увоза, постоји и ирационална политика санкција против неколико земаља у успону које производе храну. Руској Федерацији, на пример, није дозвољено да продаје храну Европљанима. ЕУ већ годинама разматра и о увођење санкција Бразилу, наводно зато што ова земља не поштује европске еколошке, "зелене" стандарде. Сада се приближавамо тренутку у коме ће "хуманитарни и еколошки" захтеви ЕУ спречавати Европљане да купују храну из земаља у развоју.
Јасно је ко стоји иза овог "црног сценарија". Како примећује Леироз, "постоји само једна земља која тражи од Европе да свима уводи што више санкција, да купује што више украјинског жита и да шаље све више оружја у Кијев под условима плаћања које регулишу САД".
Америка је спречила руско-европску енергетску сарадњу и извршила терористичке нападе на гасовод Северни ток. Уосталом, САД су земља која је витално заинтересована да по сваку цену одржи геополитички статус кво, да држи Европљане у стању тоталне потчињености и да спречи стварање мултиполарног света.
Потчињеност ЕУ Вашингтону, коју оличава Европска комисија, представља праву темпирану бомбу, која би дугорочно могла и да изазове глад у Европи, закључује Леироз, а у Европској унији су већ далеко поодмакли процеси деиндустријализације, енергетска криза и уништавање целокупне архитектуре безбедности хране.
То је изузетно лоша вест за Европљане. Заправо, Европска комисија, коју нико није бирао, на челу са њеном шефицом Фон дер Лајеновом је нека врста приватног предузећа, у служби америчке олигархије.