"Волстрит џорнал": Си Ђинпинг се клади на Путина
Кинески лидер Си Ђинпинг одавно се диви Владимиру Путину, а сада Кина повећава своје улоге у опклади на Русију, продубљујући везе између две државе јачањем трговинских и енергетских веза, пише "Волстрит џорнал".
Последњих недеља, кинески лидер је дао инструкције својој влади да успостави још чвршће економске везе са Русијом, тврде политички извори "Волстрит џурнала" из Пекинга.
План укључује повећање кинеског увоза руске нафте, гаса и пољопривредних добара, заједничка енергетска партнерства на Арктику и повећање кинеских инвестиција у руску инфраструктуру, као што су железнице и луке.
Нови курс Пекинга
Си је наложио својој влади да повећа увоз руске робе.
Русија и Кина, такође, спроводе све више финансијских трансакција у рубљама и јуанима, уместо у еврима или доларима, што је потез који обезбеђује бољу позицију и Москви и Пекингу у погледу евентуалних нових санкција Запада. Сада је, међутим, приоритет међусобних економских веза.
То је нови курс Пекинга, који се интензивирао непосредно пре почетка конфликта у Украјини, када је у заједничкој декларацији наведено да "не постоје ограничења" за кинеско-руско партнерство.
Заправо, и Русија и Кина већ неко време покушавају да умање утицај Сједињених Држава у свету, примећује "Волстрит џурнал". Ове две државе уверене су да могу да преобликују међународни поредак који је успоставио Запад. Односи између Пекинга и Москве изразито су се побољшали након распада Совјетског Савеза 1991. Данас обе земље виде САД као конкурента.
Године 2013, уочи државне посете кинеског лидера Русији, Путин је приметио да две земље стварају посебне односе. "Имамо сличне личности", рекао је Си Путину током посете Москви. Њих двојица су од тада увели обичај и да један другомe честитају рођендан.
По доласку на власт, Си је настојао да промени кинеске руководеће структуре, усклађујући их са "Путиновим моделом", наводи амерички лист.
Нови кинеско-руски пројекти
Економске везе Кине и Русије продубљене су након што је Москва повратила Крим 2014. године. Трговина између Кине и Русије нагло је порасла, са 95,3 милијарде долара у 2014. на 146,9 милијарди долара прошле године, према подацима кинеских царинских власти.
Ове године, и званичници и аналитичари очекују да ће достићи рекорд од 200 милијарди долара.
Сирова нафта чини готово половину укупног кинеског руског увоза, а Русија се све више ослања на свог јужног суседа у области електронике.
Пекинг се, такође, позиционирао као партнер у развоју пројеката нафте и природног гаса у руској арктичкој зони. Кинески енергетски гиганти и државни инвестициони фондови преузели су значајне уделе у руским пројектима. Њих сада финансирају кинеске банке, док се кинески купци припремају за велике куповине.
Русија је у јулу постала треће највеће тржиште за плаћања у јуанима ван континенталне Кине.
Руски државни енергетски гигант "Гаспром" недавно је саопштио да ће се испоруке природног гаса Кини наплаћивати у јуанима и рубљама, док је руска ВТБ банка одлучила да "без ограничења" обавља трансферe новца у јуанима.
