Израел инсистира на томе да ће након завршетка војне операције у Либану сваки прекид ватре зависити од ослобађања талаца које Хамас држи у Гази, јавила је израелска новинска агенција Вала, позивајући се на високог америчког званичника.
Дади Барнеа, шеф израелске шпијунске агенције Мосад, недавно је пренео тај захтев директору ЦИА Вилијаму Бернсу, тврди Вала.
Према неименованом америчком званичнику и другом извору, Барнеа је рекао Бернсу да би Израел и САД требало да пристану на примирје у Либану само ако Хамас ослободи заробљенике.
Шеф Мосада наводно верује да би било могуће натерати либанску оружану групу Хезболах, Иран и "друге елементе у региону" да изврше притисак на лидера Хамаса Јахју Синвара да испуни услове, наводи се у извештају.
Око 1.200 људи је убијено, а 250 је отето током упада Хамаса у Израел 7. октобра прошле године.
Од тада је палестинска оружана група ослободила 109 заробљеника, већину током једнонедељног примирја крајем новембра. Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) спасиле су осам талаца, док је потврђено да је 37 преминуло, укључујући три особе које су грешком убиле израелске трупе.
Преговори о прекиду ватре у Гази и размени заробљеника између Израела и Хамаса су у застоју последњих неколико месеци. У Израелу су одржани протести великих размера где су демонстранти захтевали од владе премијера Бенјамина Нетанјахуа да учини више да обезбеди ослобађање талаца.
Најновији подаци министарства здравља Газе говоре да је најмање 42.010 људи убијено, а 97.720 рањено у израелским ваздушним нападима и копненој офанзиви у палестинској енклави током прошле године.
Вала наводи да се Израел и САД слажу да сада није време за прекид ватре у Либану и да треба да се настави операција против Хезболаха.
Нетанјаху се почетком седмице обратио либанском народу, позивајући их да "ослободе земљу од Хезболаха како би овај рат могао да се заврши". У противном, Либан ће "пасти у понор дугог рата који ће довести до уништења и патње као што видимо у Гази", упозорио је он.
Нетанјаху је ове седмице први пут телефоном разговарао са америчким председником Џозефом Бајденом у протеклих 50 дана. Како су навели из Беле куће, двојица лидера су се углавном фокусирала на могућу израелску одмазду за ирански ракетни напад прошле недеље, али је покренуто и либанско питање. Између осталог, Бајден је истакао потребу за "дипломатским аранжманом" који би омогућио израелским и либанским грађанима, расељеним због борби у пограничном подручју, да се врате својим кућама.