Један четрнаестогодишњак страдао је у инциденту који се догодио синоћ у Монпељеу, након победе Француске над Мароком у полуфиналној утакмици Светског првенства у фудбалу.
Према наводима префекта у области Еро у јужној Француској, младића је покосио аутомобил, након чега је пребачен у болницу где је подлегао повредама, пише у саопштењу објављеном на Твитеру.
На друштвеним мрежама појавиле су се слике инцидента на којима се види група младих људи, навијача мароканског тима, како окружује бели аутомобил на једној авенији, са чијег прозора се вијорила француска застава. Возило је нагло кренуло, направило полукружни окрет и ударило младића пре него што се удаљило, пише "Фигаро".
Возач је побегао, а возило је заплењено у близини места несреће, наводи се у саопштењу префектуре.
Посланица Нове народне еколошке и социјалне уније Натали Озиол написала је на Твитеру да се инцидент догодио у популарној четврти Ла Пајад и да жали што се "спортски догађај завршио апсолутном трагедијом".
Тензије широм Француске
Ситуација пред сусрет Француске и Марока била је веома напета широм Француске. Према листу "Монд", на улицама су биле десетине хиљада људи: око 2.500 хиљаде у Бордоу, око 3.000 у Ници итд.
На улицама је било 10.000 полицајаца и припадника жандармерије, од чега 5.000 само у региону Париза, од чега 2.500 хиљаде на Јелисејским пољима, где се окупило око 25.000 људи.
На друштвеним мрежама осванули су бројни снимци сукоба мароканских и француских навијача, на којима се виде експлозије, бакље и нереди у многим градовима, попут Париза, Нице, Монпељеа итд.
"Фигаро" преноси саопштење Министарства унутрашњих послова да је ухапшено 266 особа широм Француске, од чега 145 особа у Паризу. Ту спада и група од око 40 људи "блиских ултрадесничарима", која је ухапшена због недозвољеног ношења оружја, са очигледним циљем да се физички сукоби са противничким групама.
Нереди и у Бриселу
Око стотину навијача приведено је синоћ и у Бриселу због нереда који су избили након што је Мароко изгубио од Француске, јавила је агенција Белга, позивајући се на полицијске изворе.
Навијачи су приведени због ремећења јавног реда и мира, оштећења два полицијска возила и поседовања забрањеног ватромета, јавила је агенција рано јутрос.
Снимљен је и моменат када један Белгијанац скида заставу Француске са балкона, како би се смирила маса Мароканаца на улици.
Колонијална прошлост
Готово ратно стање на улицама западноевропских градова пре и после утакмице Француска-Мароко има неколико узрока.
Француска је контролисала ову северноафричку земљу као протекторат више од четири деценије у првој половини 20. века, па је за многе становнике афричког континента ово био "симболични рат". Победа у том "рату" донела би неку врсту катарзе и исправљања историјске неправде, што се, на велику жалост Марока - па и целог "глобалног југа"- није десило.
Ипак, прича о колонијализму иде и у другом смеру, па се многи Французи већ дуги низ година прибојавају да ће бити покорени миграцијама из афричких земаља. Према званичној статистици, у Француској има нешто мање од 800.000 људи мароканског порекла, а питање (не)интеграције изазива озбиљне тензије у политичком и друштвеном животу Француске.
Пандорина кутија
Иако се поједини труде из петних жила да прикажу француско друштво као добар пример суживота, за многе је Пандорина кутија отворена још 2005. Те године, у радничком насељу у предграђу Париза избили су немири након што су седамнаестогодишњи Зајед Бена и петнаестогодишњи Боуна Траоре страдали, док су се крили од полиције у трафостаници.
Протести су захватили читаву земљу, а заправо су били прилика да се излије сав бес француских предграђа због акумуллиране економске и друштвене неправде.
Расправу о томе да ли се неке мигрантске групе могу уопште уклопити у друштво подгрејали су и терористички напади у Паризу 2015. године, за које је одговорност преузела Исламска држава.
Иако и сама француска фудбалска репрезентација има многе играче афричког порекла и делује као охрабрење и путоказ за уклапање различитости, ситуација на улицама показује нешто друго: да је фудбал најважнија споредна ствар на свету, а да политика и економија и даље владају светом.