Европски пројекат се приближава прекретници. Комбинација политичке парализе, спољних претњи и економске слабости прети да оконча амбиције Европске уније да постане глобална сила сама по себи – уместо тога гурајући државе чланице ка одбрани сопствених интереса.
После деценија упозорења и слабог раста, лидери региона се изненада суочавају са гомилом доказа да пад постаје незаустављив.
Француски председник - еврофил - предао је моћ вета над својом владом крајњој десници. Највећи немачки произвођач аутомобила први пут икад говори о затварању фабрика код куће. Амерички технолошки гиганти окрећу леђа европском тржишту због нових ограничења за вештачку интелигенцију.
Сви ти догађаји додатно утичу на неуспех ЕУ да делује као кохезиван и динамичан економски блок, нарушавајући њен статус и деградирајући њену способност да одговори на широк спектар претњи од кинеске индустријске политике до руске војне операције, или чак будуће антагонистичке администрације у САД.
Недавна апатија или одбијање влада да се покрену након позива бившег италијанског премијера Марија Драгија за више инвестиција и заједничких обвезница за борбу против слабог раста продуктивности наглашавају како је регион скоро па дигао руке од ЕУ.
"Ако желите да будете геополитичка сила, онда је економска моћ кључни састојак", каже Гунтрам Волф, професор на Слободном универзитету у Бриселу. "Раст продуктивности је катастрофалан. Европа је и даље богата, али ове разлике током 20 година имају огромне импликације."
Основни проблем је у томе што свет доживљава драматичне промене када су у питању клима, демографија и прелазак на постиндустријску економију – све појаве на које Европа није ни спремна ни способна да одговори.
Геополитички ривали у региону настоје да искористе те трансформације, док је превише највећих чланица ЕУ оптерећено економским моделима који предуго нису успевали – и немирним гласачима који неће прихватити алтернативе.
"Нешто се мења веома, веома драматично и веома, веома дубоко у овом свету. Не можемо правилно да реагујемо, јер смо преспори", рекао је бивши пољски председник Александер Квасњевски.
Наравно, Кина се бори против сопственог економског успоравања, а САД иду ка потенцијално проблематичним изборима са јавним финансијама на неодрживим основама. Али обе те земље имају системе који централизују доношење одлука у великој мери и стварају огромне количине приватног или јавног капитала за одбрану и улагања у најсавременију технологију.
Европа нема ниједну од тих предности — и то је све очигледније.
Животни стандард у његовим богатим економијама није на ивици колапса. Неке земље би могле да имају користи од инвестиција или трговинских споразума са САД, Кином или Русијом. Али што дуже трају тренутни трендови, то ће Европа постати све рањивија на драматичне шокове.
"Стварно верујем да смо у опасности. У наредне две до три године, ако будемо следили нашу класичну агенду, бићемо ван тржишта", рекао је француски председник Емануел Макрон раније овог месеца на панелу у Берлину.
Ти ризици већ почињу да се кристалишу за ЕУ, пошто се зависност блока од кинеске економије повећава чак и упркос све већем броју спорова са Пекингом.
Макрон тврди да губитак јефтиних руских фосилних горива и агресивна индустријска политика америчког председника Џозефа Бајдена која је интензивно субвенционисана, означавају раскид са старим моделом који је омогућио процват европских економија заснованих на извозу.
То доприноси већ постојећим изазовима као што су успон Кине и њене огромне производне машине, као и глобални искорак у технолошким иновацијама који је у великој мери заобишао регион.
"Европа је у опасности", каже Дејвид Галбрајт, технолошки предузетник и инвеститор који је своју каријеру провео радећи на обе стране Атлантика и сматра да је светска економија усред трансформације која је слична индустријској револуцији.
"Погледајте шта се десило земљама које нису успеле да се индустријализују. Нису се добро снашле", рекао је он.
Резултат прети да изазове штету која превазилази једноставно заостајање у инвестицијама и продуктивности: лидери у региону губе веру у европски пројекат.
Нису само евроскептици попут мађарског Виктора Орбана, проблем. Званичници у кључним европским земљама почињу да гледају на ЕУ као на препреку коју треба да заобиђу — а не као извор просперитета и заштите коју је до сада представљала.
Руководиоци и инвеститори такође почињу да показују сличне сумње у вези са Европом, што су показале недавне одлуке компанија "Епл" и "Мета" да задрже своје најновије производе вештачке интелигенције ван тржишта ЕУ. Другим речима, блок је престао да буде мерило за глобалне стандарде.
Са том глобалном политичком и корпоративном позадином, Драги - бивши председник Европске централне банке - поставио је план за оживљавање блока у септембру, док је у најситнијим детаљима забележио опасност од пропадања региона као економске силе.
Релативни пад ЕУ не престаје током четврт века од монетарне уније. Анализа "Блумберг економикса" показује да би економија блока била око три билиона евра већа да је држала корак са САД – довољно да повећа приход просечног радника за око 13.000 евра годишње.
"Темељи на којима смо изградили сада су пољуљани. Ово је егзистенцијални изазов", рекао је Драги у уводу свог извештаја.
Извештај је за сада углавном није наишао на разумевање, остављајући неке креаторе политике забринутим да се прозор за деловање у региону брзо затвара.
"Очигледно је да Европа заостаје за својим главним трговинским партнерима, САД и Кином", рекао је грчки министар финансија Костис Хацидакис. "Ако се не предузме хитна акција, пад ће на крају постати неповратан", додао је.