Два америчка конгресмена испред Хелсиншке комисије представила су резолуцију којом позивају председника Џозефа Бајдена да избаци Русију из Савета безбедности Уједињених нација, пише "Форин полиси".
Хелсиншка комисија је у октобру позвала америчког министра спољних послова Ентонија Блинкена да се успротиви статусу Русије као сталне чланице Савета безбедности, тражи од Конгреса да потврди да је Москва ратом у Украјини прекршила принципе Уједињених нација, а од америчке владе захтева да предузме потезе којима би ограничила привилегије Русије у Уједињеним нацијама.
У резолуцији коју су предали Конгресу, конгресмени Стив Коен и Џо Вилсон навели су да је Русија прекршила Повељу УН одржавањем референдума о припајању четири украјинске области, наводним злочинима у градовима попут Буче и "звецкањем" нуклеарним оружјем, пише "Форин полиси".
Из тих разлога, двојица чланова Представничког дома доводе у питање право Русије да задржи место у Савету безбедности.
Претходно је и Украјина позвала на избацивање Русије из Савета безбедности, али правни експерти истичу да то није могуће, с обзиром на чињеницу да Повеља УН не садржи одредбу која се тиче избацивања земље из Савета безбедности.
Земље могу бити у потпуности избачене из Уједињених нација, али за то је потребна двотрећинска већина у Генералној скупштини, укључујући и сагласност свих чланица Савета безбедности.
То значи да би и Русија морала да пристане на такву одлуку, што се неће догодити, а највероватније ни Кина не би подржала избацивање Русије из СБ УН, наводи амерички лист.
Међутим, Хелсиншка комисија се залаже за оспоравање статуса Русије као наследнице места Совјетског Савеза у Савету безбедности.
"Као један од првих потписника споразума којим је основан СССР, уз Русију и Белорусију, Украјина би могла да тврди да је једина држава наследница Совјетског Савеза која није флагрантно прекршила Повељу Уједињених нација и да изда акредитиве неком од својих дипломата", наводи "Форин полиси".
Пошто је одлучивање о акредитивима процедурална ствар, било би потребно да само девет од 15 чланица СБ гласа за Украјину, тврди Томас Грант са Универзитета у Кембриџу.
Изводљивост таквог плана остаје предмет расправе, а оспоравање чланства Русије у Савету безбедности три деценије након што је наследила столицу од СССР-а, могло би да се испостави као веома тешка битка, пише лист.